Mržnja do sledeće tužbe

Prolog

-ZNAŠ LI TI BRE KO SAM JA? Urlala sam na njega u njegovoj kancelariji.
-Naravno da znam ko si ti, a sada si pogodi šta. Niko. I. Ništa. Govorio je jednu reč za drugom.
-Uništiću te Filipe. Zapretila sam mu.
-Samo probaj, ti i ko? Sama možeš da povećaš svoj body count.
-Ma puši mi kurac, seljaku jedan nevaspitani.
Ćutao je, tako ti i treba.
-Videćemo se na sudu, govnaru jedan obični. Taman sam krenula da izlazim kad su me zaustavila njegove reči. Jao kako sam spremna za svađu danas. Pogotovo sa njim
-Šteta što si tolika alapača. Čudno je to što nisi dobila otkaz ranije.
-JA ALAPAČA. MAJKA TI JE ALAPAČA DEBILU JEDAN.
Odjednom je ustao sa stolice i brzinom svetlosti me probio uz vrata. Moje ruke je pribio uz ista.
-A nećemo tako lepotice. Roditelji se ne pominju. A pogotovo ne majka.
Toliko se približio mom licu da sam mogla da osetim njegov dah, uf miriše na kafu.
Zatim, neočekivano krenuo je da me poljubi. A nećeš ga majku ti tvoji.
Podigla sam nogu najjače što sam mogla. I kolenom sam ha uradila u njegovog prijatelja.
-AAA. Pao je na kolena, a zatim i na pod.
-Nikad. Ne. Ulazi. U. Moj. Lični. Prostor.
-Platićeš mi.. Cvilio je.
-I ti ćeš meni, i to debelo, nadam se da imaš novčanik jer ćeš sutra primiti tužbu. Seljaku jedan.
A onda sam dostojanstveno, izašla iz njegove kancelarije i zalupila vratima iste.
-Platićeš mi Filipe Radovanoviću, ne zvala se ja Jana Tošković.

_________
Evo i Janine priče, ona nije završena i jako mi je žao. Nisam našla dovoljno vremena da se posvetim priči. Pišem je od 29. oktobra, evo skoro pa dva meseca.
Imam samo 16 napisanih delova.
Zato ću delove objavljivati na svaka dva do tri dana.
Uživajte 😉❤️💋🌙