Mržnja do sledeće tužbe

13.

°Filip°

Našao sam pismo ispred mojih vrata pre par sati. Pismo od Jane u kom piše.

E Filipe izvini što ti ovako pišem, ali moram hitno do bolnice, verovatno neka hitna operacija, mačkama sam ostavila hranu da imaju sigurno 10 sati. Ali opet to su MOJE mačke, tako da jedu kao da ih nikad nisam hranila u životu. Ako bi mogao za 10h da ih posetiš i da im opet daš hranu, bila bih ti zahvalna. Hrana je u trećoj polici na vrhu. Snaćićeš se. Ključevi od stana su ispod otirača.
Jana.
PS. Ako me nema pozovi broj 069*******

-Ova žena je luda, na čisto evo gde sam. Polako sam se nasmešio. Ali onda sam se setio zašto sam ja u stvari ovde.

Prošlo je 8 sati i ja sam odlučio da je vreme da posetim njene mačke.
Kada sam ušao u stan on je bio isti kao kada sam tu bio poslednji put. Čist, ali neuredan u isto vreme.

Mnogo papira je bilo na njenom stolu, verovatno neki pacijenti, zato nisam hteo da ih uzimam u ruke.

Njene mačke su bile svuda po stanu, a i kao što je i sama rekla, već su pojrle svu hranu. Neću im još dati da jedu, nisam siguran kad su je pojeli. Taman imam vremena da pretura malo po njenim stvarima.

Prvo sam ušao u njenu spavaću sobu. Za razliku od dnevne, ovde je vladala takva harmonija i tako je bilo čisto i belo. Dosta je bre ovog uživanja u njenim stvarima. Ošamario sam se u mislima i nastavio da gledam.

Prvo sam preturao po njenim noćnim stićićima. I nisam našao ništa sem nekih lekova za spavanje i par čarapa, e da i pakovanje kondoma.

Zatim sam prešao na njenu radnu sobu. Ni tamo nisam našao ništa potrebno. Pa gde ova žena krije svoje tajne? Laptop?
Potražio sam ha ali nisam mogao da ga nađem. Odustajem. A onda sam pogledao u sat, pa jebote prošlo je 5 sat od kad sam ovde, kako nisam primetio?
Dao sam mačkama hranu i primetio tišinu, nje još nema. Ko zna gde je sad zalutala.

Pozvao sam je ali se nije javljala, ko zna gde je zaglibila.
Zatim sam pozvao njenog šefa.

-Halo?
-Halo, ovde je Janin prijatelj Filip. Rekla mi je da vas pozovem ako je nema duže od 12h. A ona se ne javlja. Da li je operacija završena?
-Ovaj gospodine, Jana je otišla pre 12h.
-Zašto? Pacijent je umro?
-Ne, dobila je otkaz. Rekao je malo tužno.
-Zašto?
-Tako su hteli sa vrha.
-A gde je onda ona otišla?
-To ne bih mogao da znam, žao mi je, ali moram da idem. I prekinuo mi je sad.

-Gde si Jano, bre sad. Počeo sam malo da brinem za nju. A onda mi je stigla poruka sa nepoznatog broja. Kakva ironija.
*Tvoja voljena je živa, ali ne zadugo, moraš doći na **** ****** za 3 sata. I ne zovi policiju, ili će Jana umreti. *

-Jebote Jano u šta si se to uvalila?

°Jana°

-Živ si...
-Jesam, ljubavi moja, živ sam. I sad sam ispred tebe. Približio je svoje usne iznad mojih. Nije mi dobro.

-Ne približavaj mi se. Rekla sam otrovno.
-Već jesam. A onda je spustio svoje usne na moje. Odupirala sam se koliko god sam mogla, ali nisam uspela, a onda sam jednostavno odustala.
-Vidiš kako si posluša, ljubavi. Ajde sad da ti sredim te rane, i modrice, da mogu lepo da te jebem a da te ništa ne boli. Ponovo me je poljubio.
-Gadiš mi se. Rekla sam napokon.
-E pa ja tebe volim još više. Zašto se ne pitaš kako sam živ?
-Zato što znam da nećeš još dugo. Kad te se ja dočepam.
-E pa ljubavi, nikad nisam ni umro. Sećaš se mog druga Filipa, a da, ne možeš da ga se setiš, jer si bila pijana kao pijani šaran. E pa kada smo raskinuli, ja sam izlažirao svoju smrt. Da bih mogao da ti se osvetim za onaj raskid. Voleo sam te kurvo jedna, ali ti si odlučila da me uništiš.
Videla sam polako da je uzimao špric sa nekom tečnošću i približava mi se.
-Pomeri se, ne prilazi mi sa tim špricem.. Zapretila sam, ali u glasu mi se čuo strah.
-Uf kako me pali to što me se plašiš. Uf, jedva čekam da se oporaviš, nećeš moći da hodaš nedelju dana.

A onda sam osetila kako mi u vrat zabada iglu, posle 10 sekundi sam samo zaspala. Kao da me je neko udario čekićem...