Mržnja do sledeće tužbe

16.

Prošlo je mesec dana od onog događaja, i mesec dana od kad me je Filip poljubio. I sada se sećam njegovih mekani usana.

Čim sam se probudila odmah sam otišla u svoj stan, i naravno povela mačke sa sobom.
Otišla sam da se nađem sa Milom.
Ona ne zna šta se dešava, tako je bolje. Ipak ima i svojih problema.
Filipa sa druge strane nisam videla od tog dana, ni u hodniku zgrade, ni u marketu pored, znate onaj, nigde, kao da je u zemlju propao.
Volela bih da mogu da ga vidim. Ali ne želim da mu uletim u naručje čim ga ugledam. Želim da budem odbojna, nek se malo zainetžresuje za mene.
Šta lažem sad? On i jeste zainteresovan za mene, nije me tek tako poljubio.
Ali jebeno ne mogu da odem kod njega i da mu tek tako kažem.
-E sve ti je oprošteno, ajde da budemo zajedno, što znači i da se kresnemo, nije kao da već nismo, pre dosta godina.

Odvratna sam, znam, ali šta ću?
Moram nekako da mu privuče pažnju na sebe, ali da ne izgleda kao da trčim za njim. Ali opet, to i nije moguće. ZATO ŠTO NJEGA JRBRNO MESEC DANA NEMA.

-Hej tetkina lepotice. Zagrlila sam polako Darju. - Hajde da ručkaš nešto, uff moj mali musavko. Buci buci.
Odjednom je počela da se smeje, što me je jako usrećilo.
-Nedostaja si joj. Rekla mi je Mila dok je ulazila u sobu.
-I ona je meni nedostajala. Buci buci. Opet sam počela da je golicam.
-Hej, ljubomorna sam. Lažno se naljutila.
-Ajde bre idi gnjavi se sa Živojinom, jedini ti se uželeo. Isplatila sam joj se, a onda sam se vratila Darji.

Petar je morao na hitan sastanak. Posle operacije nije mogao da se vrati normalnoj košarci te se penzionisao. Ali je shvatio da ne može da sedi u jednom mestu, te je osnovao klub za mlade košarkaše u Beogradu. I trenutno je imao neki sastanak, vezan za klub.
Darja se posle tri do četiri minuta naše igre uspavala.
-Izdajice mala. Isplazila sam joj se, a zatim je polako spustila u njen krevetac.

Mila me je čekala u kuhinji.
-I?
-I šta?
-Kako ide suđenje?
-Povukla sam tužbu.
-Zašto mi nisi rekla? Naljutila se malo na mene.
-Nisam htela da te opterećujem, a tako si lepo uživala na medenom mesecu.
-Dobro istina, ali opet mogla si da mi kažeš.
-Obećavam da ću ti od danas, pa sve dok ne umrem pričati svoje tajne. Pružila sam mali prst.
-Dogovoreno. I Mila je pružila svoj mali prst.

-E da ti kažem sad, Filip živi u mojoj zgradi.
-TI MENI NIŠTA NE PRIČAŠ PRE. Nije smela da se dere zbog bebe, ali ipak je povisila ton.
-Pa kad nisam htela da te opterećujem.
-E pa sad ćeš lepo, dok Darja spava, da mi ispričaš. Od A do Š. Jasno? Zapretila mi je prstom.
-Jeste ajde sedi da ti ispričam.

I sve sam joj ispričala, mislim ne sve, sve, nasilne delove sam potpuno izbacila. Mila nikada neće da ih zna.

-Pa on je zaljubljen u tebe, Jano.
-Stvarno to misliš?
-Da ne mislim sigurno ti ne bih rekla. I kada krećemo u napad na osvajanje blaga?
-Ne znam, nisam ga videla mesec dana.
-Kako to? Pa živite u istoj zgradi.
-Ne znam, kao da je u zemlju propao. Slegnula sam ramenima.

-Ma sigurno je tu negde. Možda se krije od tebe? Mislim ko se ne bi sakrio, opet si ga udarila.
-Nije on takav tip osobe da se krije.

-Sve više i više želim da ga upoznam.
-I ja jedva čekam da ga upoznaš.

Joč neko vreme smo neobavezno čavrljale. A onda sam ja krenula kući.

Kada sam ušla u zgradu, dobila sam veliko iskušenje da pozvonim na njegova vrata i da samo uđem u njegov stan, bez dozvole.

Ali kada sam se približila njegovim vratima.
Na njima se pojavio on i neka plavuša punih usana i velikih oblina. Bljak, plastična gnjida.

Poljubila ga je tako sočno, a on je uzvraća još grublje. Primetio me je tek kada je prestao da balavi nad njom.

-Jano?
Ćutala sam, okrenula sam se i samo ušla u lift. Pre nego su se vrata lifta zatvorila, videla sam njegovo zabrinuto lice. Primećivao se i bes na njemu. Pa dobro, ovde ja trebam da budem besna.
Tako je samo stajao.
Kako su se vrata skroz zatvorila ja sam zaustavila lift, između spratova, sela na pod istog, i samo počela da jecam.
Jebote pretvorila sam se takvog mekušca, samo zbog njega...