Mržnja do sledeće tužbe

15.

Već neko vreme posmatram sobu u kojoj se nalazim. Lepa je, ali ne znam čija. Možda sanjam?
A onda mi dođe iz dupeta u glavu. Pa ja sam kod Filipa.

Sigurno me je doveo ovde, kada me je spasao. Filip me je spasao i ubio Teodora. Svog prijatelja. Dobro, sad već bivšeg. Mada opet Teodor je "mrtav" godinama. Al ajde..

Toliko sam odlutala u svojim mislima, da nisam primetila nekoga na vratima.

-Budna si? Da li si dobro? Upitao je Filip polako.
-Da, kao što vidiš. Sigurno ne spavam dok sedim sa širom otvorenih očiju. Obrusila sam mu.
-Otrovna kao, kao i uvek. Nasmešio se polako.
-Sam si rekao, uvek.
-Je l si gladna?
-Vala jesam, kad ću moći da jedem?
-Upravo sam spremio doručak, pa sam mislio da ti donesem.
-Ne moraš da doneseš ovde, doćiću ja u kuhinju.
-Ne glupiraj se, bolje da ležiš, imaš puno rana..
-Ma nije to ništa. Bolje mi je. A onda sam polako krenula da ustajem. Uspela sam da ustanem, i kada sam krenula da napravim prvi korak, samo sam počela da padam. Brzo sam zatvorila oči, ako ću već da padnem, bar da ne gledam taj blam.
Padala sam, a onda odjednom nisam.
-Rekao sam ti da ne ustaješ. Prošaputao je Filip tiho.
-Nisi rekao da ne ustajem, rekao si da ne jedem u kuh... A onda je spustio svoje usne na moje. I polako počeo da me ljubi.
-Zatečena? Polako mi je prošaputao na usne.
A onda sam ha svom snagom ošamarila.

-Zatečen? Upitala sam ljuto.
-Zašto? Bio je po malo povređen.
-Ko ti je dao za pravo da me ljubiš? Je l sam ti dala dozvolu? Prvo hoćeš da me uništiš, a sad me ljubiš. Dečko ti si bolestan.
A onda sam se udaljila od njega. I vratila u krevet, i pokrila ćebetom. On je sve vreme ćutao.
-Izađi iz moje sobe.
-Ovo je moja soba. Rekao je namrgođeno.
-Sjajno, onda ja idem u svoj stan.
-Jano, rekao sam ti da ne možeš da ideš nigde dok se ne oporaviš..
-E pa mogu, razmišljaj o posledica a Filipe. A onda sam ga pogledala i videla crveni trag moje šake na njegovom obrazu.
-Sam si kriv.
-Izvini. Rekao je na posletku.
-Ne prihvatam izvinjenje. Zato što smaraš. A sad izađi, hoću da spavam.

U tišini je izašao iz sobe.
A onda sam ja shvatila, on je poljubio mene, i bilo je prelepo. Želim opet da osetim te usne, želim opet da ga poljubim. Želim opet, ali on ne sme da zna da ga želim.

°Filip°

Ovo je nečuveno bre, ja je poljubim u mojoj sobi, u mom stanu, a ona me ošamari. Kakva je bre ovo devojka? Ovo je strašno. Ljut sam, ali malo.
Ona je više, doduše i treba da bude ljuta, hteo sam da je uništim.

Jebote kako sam bio samo tako glup, dobro i sad sam, ali manje. Umesto da otkrijem istinu ja sam ceo život spremao da njoj uništim njen.
I za malo sam uspeo da to učinim.
Najbolji je hirurg na Balkanu, i ja sam joj dao otkaz.
Ima prava da me mrzi.
Ali ne bih to želeo. Želim da me voli.

Spremio sam joj hranu i polako ušao u sobu. Bilo je tiho, sigurno spava. Ostavio sam hranu na noćni stočić i izašao..
Voleo bih opet da poljubim te usne.