Mržnja do sledeće tužbe

18.

Ležim na Filipu dok on mirno spava.
Celo veče smo se ljubili. I drago mi je zbog toga..
Gadno sam se zacopala ovaj put, i sad mi nema spasa.

Gledam u njegove prelepe usne, trepavice..
-Znam da sam prelep. Prošaputao je.
-E pa ja sam još lepša. Tada je otvorio oči i počeo pogledom da šara po mom licu.
-Jesi. A onda me je veoma brzo postavio ispod sebe. I počeo strasno da ljubi.

-Je l sam ti rekao koliko te volim? Upitao je zadihano.
-Jesi, i to dosta puta.
-Evo još jednom. Volim te.
-I ja volim tebe.

Posle dosta gnjavenja pozivonio mu je telefon.
-Halo? Da ja sam. Morao bih da popričam sa njim o tome. Ne, ne sviđa mi se ideja. Previše je brzo, zar ne misliš? Dobro ajde, čućemo se kasnije.  Zdravo.

Nisam želela da se mešam i da ispitujem ko ga je zvao. I ako sam jako jako htela, ipak sam izdržala.

-Morao bih da izađem na jedno 2 sata.
-U redu je. I onako bih morala da se vidim sa Milom.
-Nadam se da nije problem?
-Ma kakvi. Idi ti svojim poslom.
-Sačekaj me ovde, idem samo da se presvučem.
-Dogovoreno. Nasmešila sam se onako blago.

Malo je čudno ponaša od kad se poziv završio. Malo je mnogo čudan...

Ušao je u sobu posle pet minuta. Onako ful sređen, mirisao je kolonjsku vodu j pokošenu travu. Ufff.
Seksi.

Ispratio me je do mog stana a zatim otišao ko zna gde. Nisam htela da ga pratim, zato što nisam uhoda i ajde da kažemo da mu verujem.

Pozvala sam Milu da dođe do mene i da povede Darju.
Posle sat vremena su bile svuda po mom stanu.
Datja u krevetu, a Mila u kuhinji.
Kaže dosadno joj je pa je otišla da nam sredi večeru.

-E ja sam rekla Petru da ću večeras spavati kod tebe.
-Pa to je sjajno. Taman možemo da organizujemo filmski maraton. Nismo odavno.
-Da, bilo bi vreme. Šta gledamo prvo?

-Šta kažeš na Black Widow? Predložila je.
-Pa da plačem ovde. Neka, ajde nešto veselije.
-Um.. Šta kažeš na Love hard.
-E to već može. Čula sam da je film dobar. Nadam se da nije tužan kraj.
-I ja se nadam, idem ja prvo da odnesem Darju da spava. Nasmejala se.
-Ajde taman dok ja nađem film.
Našla sam film i pronašla upakovane kokice. Sjajno.

Sat i po vremena kasnije

-Pa i nije baš nešto. Rekla sam.
-Zanimljiva je priča, ali već viđeno.
-Da, malo su se trudili oko glume.
-Dobro da. Ali ajde nema veze. Šta ćemo sad da gledamo? Upitala je Mila.

-Uf mogle bi Klausa?
-Majklsona?
-Ma ne bre, božićni crtani film. Kažu da je odličan.
-Znaš da ne volim crtaće.
-E pa šta ćeš, već sam pustila film. Zlobno sam se nasmejala.
-Dobro ajde.

Kada se Klaus završio nas dve smo otišle da spavamo.
Darja je bila mirna cele noći. Te smo sve tri lepo spavale.

Kada sam se probudila, čekala me je poruka od Filipa.
-Hej, hoćeš da se vidimo za par sati?
-Važi, u koliko tačno?
-Za dva sata ispred zgrade.
-Važi. Napisala sam i nasmejala se.

-Khm, Khm. Čula sam lažni kašalj.
-Dobro jutro Mila.
-Sa kim se dopisuješ i kome šalje te osmehe?
-Ovaj, nikome. Brzo sam ugasila telefon i ostavila ga po strani.
-Ne laži.
-Ne lažem, bre.
-Filip?
-Filip.

A onda sam joj ispričala sve o "nama".

-On tebe voli.
-Znam.
-I želi da se vidite za 2 sata.
-Tako je.
-Pa zašto de ne spremaš?
-Pa ovaj... Ne znam.
-Ajde, pomoćiću ti.
-Jao ajde, molim te.

Dva sata kasnije, gledam svoj odraz u ogledalu. Obukla sam uske plave farmerice, crveni džemper, jednu belu jaknicu i crveni šal. Kapu nisam htela, da mi se kosa ne uništi.
Od šminke sam stavila samo crveni mat karmin, puder i maskaru.
-Savršeno. A sad idi i pokaži mu ko je glavi.
-Hoću. I Mila ostanite ti i Darja još ovde, ako hoćeš..
-Javiću ti, ne brini ti za nas. Idi i zabavi se.
A onda me je isterala iz sopstvenog stana. I zatvorila vrata. Jao Mila.

Čekala sam Filipa ispred vrata, kada je izašao izgledao je prelepo. Kao i uvek.
-Ja bih trebao tebe da očekujem na vratima, a ne ti mene.
-Nema veze. A onda sam ga poljubila.
-Idemo?
-Da može.
Napolju je padao sneg. Kako prelepo vreme.

Otišli smo do njegovog auta i on mi je otvorio vrata.
Ubrzo smo se odvezli do nekog restorana na Košutnjaku i opet mi je otvorio vrata.

-Posle tebe. Rekao je i pustio me je prvu u restoran.
Restoran je bio prazan. Pa skoro, jedno se na jednom mestu moglo videti crvenilo. Šta se dešava?

Uputili smo se ka tom crvenilu, a onda sam shvatila da je to u stvari svetlost sveća.
Kako romantično. Raznežila sam se.

-Jano. Ovo sam spremao već neko vreme. Tačnije već par sati. I želim nešto da te pitam. Da li želiš da mi budeš devojka?
-Pih, pa mislila će me zaprosiš. Nadurim se onako lažno.
-Dobro. Rekao je, a onda je uradio nešto sasvim neočekivano.
Kleknuo je ispred mene i izvadio crvenu kutijicu. Otvorio je i za moje zaprepašćenje u njoj je bio prsten.

-Znam da je rano, i da nismo u vezi mi 12h, ali želeo bih da mi postaneš žena.
Jano da li hoćeš da se udaš za mene?
Gledala sam u njega i samo rekla.
-Da.