Mržnja do sledeće tužbe

10.

-Kad dolazi Mila? Upitao me je tata.
-Treba da stigne sutra. Ako sve prođe u najboljem redu.
Sedimo u parku i hranimo golubove. I tata svira gitaru, ali polako da ne bi uplašio iste.
Dosta ljudi se šeta naokolo i dosta njih ima dece.

-Pošto je moj brak malo upropašten, kad će tvoj?
-Ne znam tata.
-Imaš li bar nekog?
-Ne, jednostavno nisam bila u mogućnosti da tražim nešto što znam da neću moći naći.
-Pa spusti standarde. Podjebava me ponovo.
-Mogu da ih spustim samo kada bi ta osoba došla ovde i klekula ispred mene i zaprosila me. Do tada ništa.
Oboje smo se nasmejali. I jeste bilo smešno.

Posle dva sata šetnja i sedenja u parku, otišli smo kući.
-Šta hoćeš za večeru?
-Ajde da naručimo neke makarone.
-Može. Nisam ih jeo odavno. Ivana ih nije volela pa ih nisam jeo ni ja. Nije davala Sara.
-Ja stvarno ne znam kako si mogao da nađeš takvu rospiju. Dobro sam došla sad. Inače bi ona meni postala maćeha. Ona je 100% htela samo kuću. Ko zna šta bi ti napravila.
-Ko zna.
Naručili smo makarone i čekali da stignu, zatim smo jeli i svako u svoj krevet.

Mogla bih da uzmem Filipovu knjigu da pročitam. I onako mi je dosadno.

Petnaesto poglavlje
Gledao sam je tako prelepu, tako nežnu dok spava pored mene. Ali ujedno ona je bila zlo, zlo koje je ovo čovečanstvo tek videlo. Ona je ukrala moje srce te večeri, i ako se ne seća. I ako se neće nikad setiti. Ona je ukrala moje telo te noći, ukrala je svaki deo mene. Ali ukrala mi je još nešto. Mog najboljeg prijatelja. Todor se ubio zbog nje.
Ubio se jer ga je izigrala i ostavila. Jer joj je bio samo lutka za igranje. A sada moj plan počinje. Neću dozvoliti da se izvuče tako lako...
Nalazim se u njenom stanu, pre nego sam je probudio pretražio sam ga jako dobro, ima čvrst san. A onda sam se vratio kod nje.
-Dobro jutro lepotice.
-Ko si sad pa ti?
-Samo tvoja sinoćna zabava.
-Dobro onda kad izađeš ne zaključavaj vrata. Rekla je umorno i mamurno.
-Dogovoreno.
-Novac ti je na stočiću. Rekla je hladno.
-Novac?
-Moram nekako da ti se zahvalim za sinoć. Kako se zoveš?
Moram nešto smisliti, brzo.
-Zovem se Todor. A onda sam izašao.

Nisam mogao nešto bolje da smislim. Ali nema veze. I onako će me videti tek za par godina. Kada dođem u njen život iznenada, sa svojim pravim imenom. I kada moja osveta počne.
Prvo što ću uraditi je to da ću postati njen šef, a onda ću joj sjebati život iz korena do lista.
Mislila je da će me zaboraviti. Ali nije razmišljala da ću ja nju pamtiti jako, jako dugo.

Kraj knjige.

Jebote ovo je bolesno.
Todor... Jako poznato.
A onda sam se setila.
Bili smo zajedno kada sam bila na 4 i završnoj godini, jer kao što sam rekla završila sam ranije faks.
Raskinuli smo veoma brzo jer me je varao. Ali kasnije sam čula da je izvršio samoubistvo, ne znam zašto, a i ne znam kako. Samo znam da sam tih dana mnogo plakala.
A onda jedno veče sam se toliko napila da nisam znala gde se nalazim. I ujutru sam se probudila sa jednim dečkom, koji je rekao da se zove Todor...

Zašto mi je Filip dao ovu knjigu?
I zašto bi napisao nešto ovakvo?
Ništa ne razumem. Zašto hoće da se osveti, svi su znali kakav je Todor bio prema meni. Ali to ne piše u ovoj knjizi. Ne piše ništa o mojoj strani priče.
Ali jednu stvar sa shvatila. Taj momak sa kojim sam provela veče. Bio je Filip. Filip je bio Todorov najbolji prijatelj. I sada on želi da mi se osveti.
Zato mi je i dao knjigu, dao mi ju je da znam njegov plan.
A sada ga znam. I to nije dobro...