|Meni od Mene|

•Opis•

Ja se ne jadam ljudima, ne govorim o svojim problemima, to ne umem, nikada nisam i nikada neću. Ono što umem je da o njima pišem, da zabeležim svoja osećanja i pouku koju vuče situacija. Čak i da ne pročitam to ikad više,biće mi lakše, a pročitaću, vratiću se na to mnogo puta ne bih li se prisetila muka koje sam prošla i onoga što sam naučila.
Tako lepo, ako je prošlo to, sve će proći i sve će postati lakše.
Ovi zapisi, šta god predstavljali, između ostalog potsetnik su na to.

Ovi zapisi su nastajali godinama u jednoj plavoj maloj svesci za koju sam znala samo ja, autorka. U redovima dubokoumnog izražavanja pronašla sam rešenja za neke probleme. Pronašla sam utehu i vraćanje u prošlost. Pronašla sam način da ostavljam deliće sebe rasute po stranicama na koje se uvek mogu vratiti.
Godinama unazad, kad god bih osetila bilo kakve jake emocije, ili neku pouku koju sam izvukla iz sopstvenog postojanja, imala sam potrebu da ih sebi ostavim zabeležene.
Moji načini izražavanja rasli su na ovaj način, zajedno sa mnom. Od svoje trinaeste godine gradim svoje vidike preko olovke i papira, bez da to iko osim mene zna. Ipak, rodila se želja da to anonimno podelim, jer znam da sam sve to pisala kako bih u nekom slučaju.. možda jednog dana još neko, osim mene, naučio nešto iz tih zapisa. Ili bar uvideo da nije jedini koji prolazi kroz određene emocije.

________________________________________1