8.5.2022.
Posmatram ljude oko sebe.
Kome je ustvari do života? Kažem vam, nema tu smisla,nema jer svako teži ka svom. Ono čega ima je težina koju smo sami sebi nametnuli. I sada me niko ne može ubediti da ono što se od nas očekuje da živimo jeste vredno življenja jer apsolutno nije.
Već tri dana motrim na bačvu novorođenčadi i već tri dana razmišljam kako ide meni na dušu što su prosto osuđeni da iz zatvorenih okica nikada ne ugledaju svetlo dana. Jedno nevino krzneno telo sam skoro ravnodušna pustila na put bez povratka.
Odustala sam,iako mi se tvrdoglavost javlja samo u ovakvim situacijama,iako ću to nositi kao posekotinu celoga veka, digla sam ruke. Odustala sam,jer će za njih nada ispariti pre ili kasnije,jer što god bili mučiće se bez svrhe,zato sam digla ruke. Molim se samo da u sledećem životu neće biti ljudi. Molim se i za sebe, za sledeći život koji me sačeka u okviru ovog bude vredan življenja.
A zašto čekam taj drugi uopšte? Malo malo,pomislim kako bi mi samo olakšalo stvari da mi nešto iznenada ubije. Ali ne bih to uradila sama,ne zbog svih ljudi kojima sam potrebna,ne zbog svega značajnog što ću možda jednom izneti i ne zbog svega lepog što mi se samo u ovoj koži može dogoditi. Ali to ne znači da sam našla svrhu poslednjim osam meseci. Svrhe ni kod srećnih,a kamo li kod mene._______________________________________28
YOU ARE READING
|Meni od Mene|
Random𝑷𝒊𝒔𝒎𝒂 𝒊 𝒛𝒊𝒗𝒐𝒕𝒏𝒆 𝒃𝒆𝒍𝒆𝒔𝒌𝒆 𝒎𝒆𝒏𝒊. 𝑺𝒗𝒂 𝒃𝒐𝒍, 𝒕𝒖𝒈𝒂 𝒊 𝒏𝒆𝒔𝒑𝒐𝒌𝒐𝒋 𝒔𝒂 𝒌𝒐𝒋𝒐𝒎 𝒔𝒂𝒎 𝒔𝒆 𝒊𝒌𝒂𝒅 𝒔𝒖𝒔𝒓𝒆𝒍𝒂 𝒔𝒑𝒂𝒌𝒐𝒗𝒂𝒏𝒊 𝒔𝒖 𝒐𝒗𝒅𝒆. 𝑺𝒗𝒆 𝒔𝒕𝒐 𝒋𝒆 𝒑𝒓𝒆𝒍𝒂𝒔𝒍𝒐 𝒖 𝒑𝒓𝒂𝒛𝒏𝒊𝒏𝒖 𝒋𝒆 𝒐𝒑...