5.1.2024.
Bila sam u raznim niskim, tamnim tačkama svog uma, nemoćna i previše sama da bih se spasila. Tragala sam za toplinom sreće koju sam mogla naći samo u njemu, i na kraju i jesam. Spašena sam, zahvaljujući njemu. On je spašen takođe, zahvaljujući meni. Koliko god mi se ne dopada činjenica da sama nisam u stanju da osiguram svoju sreću, to ostaje tako, to je tako već godinama i ja ne mogu da uradim ništa po tom pitanju. Zato strahujem da ovo možda nije kraj moje najveće patnje, da će moja sreća opet da se ugasi. Ne bih mogla to da podnesem. Ne želim više ikada da prolazim kroz one tačke. Možda jesam mlada i ostalo mi je puno mogućnosti i vremena, možda bih nekako preživela ponovo rušenje mog sveta, ali bilo bi najbolje da ostane ovako, da se trenutna situacija nikada ne promeni na gore.
Zato molim sve sile koje su mi ga dale da mi ga nikada ne oduzmu.
10.10.2023.
Trudila sam se, jedno vreme, da prigrlim svoj život, ali on me je odbijao i to nisam mogla sama. Bilo je teško uživati u njegovom pozitivnim trenucima, jer sam tokom njih bila usamljena koliko i u negativnim delovima. Sama sam brisala suze i za koje su ostavljali nevidljivi pekući pečati. Sama sam krvarila, ispuštajući deliće srca bez snage da ih prihvatim nazad.
Za brisanje pečata bio je dovoljan njegov slatki smešak. Za skupljanje delića bio je dovoljan jedan njegov prelazak prstima preko moje kože i duše.
To je dodir koji se svakodnevno ponavlja, razigravajući moje srce, čineći me moćnom da zagrlim prvo njega, pa život, pa sve koji čekaju na istinitost mog zagrljaja a da to ni ne znaju.
35_______________________________________
ESTÁS LEYENDO
|Meni od Mene|
De Todo𝑷𝒊𝒔𝒎𝒂 𝒊 𝒛𝒊𝒗𝒐𝒕𝒏𝒆 𝒃𝒆𝒍𝒆𝒔𝒌𝒆 𝒎𝒆𝒏𝒊. 𝑺𝒗𝒂 𝒃𝒐𝒍, 𝒕𝒖𝒈𝒂 𝒊 𝒏𝒆𝒔𝒑𝒐𝒌𝒐𝒋 𝒔𝒂 𝒌𝒐𝒋𝒐𝒎 𝒔𝒂𝒎 𝒔𝒆 𝒊𝒌𝒂𝒅 𝒔𝒖𝒔𝒓𝒆𝒍𝒂 𝒔𝒑𝒂𝒌𝒐𝒗𝒂𝒏𝒊 𝒔𝒖 𝒐𝒗𝒅𝒆. 𝑺𝒗𝒆 𝒔𝒕𝒐 𝒋𝒆 𝒑𝒓𝒆𝒍𝒂𝒔𝒍𝒐 𝒖 𝒑𝒓𝒂𝒛𝒏𝒊𝒏𝒖 𝒋𝒆 𝒐𝒑...
