|Meni od Mene|

♡13. pismo njemu♡

28.1.2024.

Između neznanaca i postajanja najvećih ljubavi, mi nešto nismo imali mnogo vremena. Znali smo odmah, zar ne? Srca su kucala kao nikada do tada, a duše se smejale, iskreno i duboko.
Reči koje su te noci dopirale do nas, konekcija koja se protezala do naše srži, probudila je osećaj koje se jednom u životu srece. On počinje sa vau, pa onda, da li je ovo moguće...? i onda reči nestaju, a emocije ostaju i pojavljuju se. Te emocije ostale su do današnjeg dana, usput se nadograđujući.
Period između neznanaca i partnera nije bas postojao, jer jedva da je i rukovanje postojalo. Kako smo se prepoznali, kako smo se pogledali, uz jedan treptaj oka bili smo u najlepšem zagrljaju, i figurativno i bukvalno. Kao da mi je rečeno: ,,Tvoja iskra nalazi se u njemu, on je tvoja iskra.", i kao da sam na to rekla: ,,Dajte mi ga, dajte mi da ga pazim i štitim, dajte mi da ga ozivim i usput ga pustim da on oživi mene".
Period između neznanaca i postajanja životnih saputnika nije baš postojao. Bio je to početak velike ljubavne priče, nezamislive ljubavi koja i danas traje, koja se uvećala petsto puta za nešto manje od pet meseci.
Odmah smo znali, zar ne? Znali smo svakoga dana, sata i minuta od tada, a znamo i sada u svakom trenutku.

_______________________________________36