8.4.2021.
Težim ka jednom cilju, guram sebe nadom za sve lepo i interesantno što može stići posle cilja. Imam jaku volju,to je sitnica zbog koje ustajem svako jutro, provodim naporne dane,dodatno se iscrpljujem brigom sve dok ponovo ne zaspim znajući da me sutra čeka sve još jednom,pa još jednom. Osećam se zaključano,vezano u krugu koji me iznova okreće u istom pravcu i nikada se nisam osećala nespokojnije. Trenutno,najbolje što može da mi se desi je sedam do deset dana raspusta, odmora,pauze. Najgore je nešto što nisam zacrtala kao uspeh,razočarenje usled toga. Kraj se ne bliži,ovako stvari stoje već nekoliko meseci,a tako će i ostati još toliko. Poput nekoj ptici prelepih krila,zatvorenoj u kavezu zbog čega ih ne može raširiti samo čekati šansu za to,u meni vlada vlada slična tuga. Takva tuga obasipa svako ćoše pogledala na sve,a moja istinska sreća leži u stvarima na kojima sam sada zahvalna,i na onima koje mi donosi cilj i okolnosti posle njega. Nisam sigurna koliko je izrazita napetost,ne znam koliko bih trebala i zaslužujem da brinem. Nesvesnost počinje da me obuzima. Sve bi trebalo da bude dobro, sve se na kraju završi dobro,ali da li zaslužujem da verujem u to,ni to ne znam. Ako se čovek oslanja na znanje, lako je da se nadje mnogo začkoljica, kada univerzum neće da bude fer,ali ti hoćeš. Shvatanjem toga verovatno samo odmažem sebi.
19_______________________________________
KAMU SEDANG MEMBACA
|Meni od Mene|
Acak𝑷𝒊𝒔𝒎𝒂 𝒊 𝒛𝒊𝒗𝒐𝒕𝒏𝒆 𝒃𝒆𝒍𝒆𝒔𝒌𝒆 𝒎𝒆𝒏𝒊. 𝑺𝒗𝒂 𝒃𝒐𝒍, 𝒕𝒖𝒈𝒂 𝒊 𝒏𝒆𝒔𝒑𝒐𝒌𝒐𝒋 𝒔𝒂 𝒌𝒐𝒋𝒐𝒎 𝒔𝒂𝒎 𝒔𝒆 𝒊𝒌𝒂𝒅 𝒔𝒖𝒔𝒓𝒆𝒍𝒂 𝒔𝒑𝒂𝒌𝒐𝒗𝒂𝒏𝒊 𝒔𝒖 𝒐𝒗𝒅𝒆. 𝑺𝒗𝒆 𝒔𝒕𝒐 𝒋𝒆 𝒑𝒓𝒆𝒍𝒂𝒔𝒍𝒐 𝒖 𝒑𝒓𝒂𝒛𝒏𝒊𝒏𝒖 𝒋𝒆 𝒐𝒑...