|Meni od Mene|

◇Jačina odjeka◇

23.3.2020.

Iz čista mira dok sam sedela za stolom, u društvu roditelja, palo mi je nešto na pamet. Počela sam da lupkam prstima čašu. Potrudila se da je ne dodirujem noktima, da se ne bi ništa čulo, ali sam ja i dalje mogla da da čujem udarce koje je od svega tiše ali mi najviše privlači pažnju. I pošto je tako tiho niko drugi ga ne primećuje, i ako svi mogu da vide da dodirujem po čašu. Niko ne obraća pažnju čak ni ako samo slučajno noktom koji put udarim tako da može da čuju i one sa druge strane sobe. To lupkanje je kao kada nas nešto tišti, na šta obraćamo pažnju više nego na druge, možda bitnije stvari. Tako lako može da se uoči da nas nešto muči, ali to opet niko ne vidi, nebitno koliko nam je blizu fizički ili psihički.
A ako ikad iko bude ovo čitao, neka zna da je veoma lako biti inspirisan preko bilo čega iz života, baš kao što je mene inspirisalo lupkanje čaše.

________________________________________8

I za kraj,krajnje smešan zaključak. Bravo ja!