◇Rušenje◇

11 5 0
                                    

3.12.2021.

Vodila sam se do sad onim: ,,Voli život i on će voleti tebe" ali to nije istina,ne za mene,ne sad,niti zadnja tri meseca. Polagala sam mnogo nade i truda u svoju budućnost,bila zahvalna na svemu što mi je dato i što imam šanse da dobijem,a zauzvrat ne da nisam dobila išta od toga,nego su mi se srušili svi vidici i tlo pod nogama potonulo u more koje pune moje sopstvene suze. Moj stari život nije bio nešto specijalno, ali od njega sam to prestala da očekujem i nadala se boljim u bliskoj budućnosti. Ta ista budućnost u kojoj sam se našla guši me pri svakom koraku i tera da poželim da prestanem da se borim za vazduh. Odbijam da budem zahvalna na onom malom što ima,jer je to suviše malo za istinsku sreću,jer je ona sve što sam ja ikad želela. Ali umesto da mi ostanu naznake da je to moguće,srušena je svaka nada. Nikada se nisam osećala ovako užasno,nisam mislila da je to moguće pored sve one pozitive,ali prevarila sam se. Nemam više onaj osećaj da će sve proći i da postoji bolje sutra,ja to na neku foru nisam zaslužila. Samoća mi više nego pre odzvanja kroz uzdahe i svaku depresivnu reč koja mi je prošla kroz um čula sam samo ja,oko mene nema nikog da to srcem sasluša. Nisam sigurna koliko ignorišem sve te praznine u sebi,ranije mi je to lako polazilo za rukom,imalo je nekog smisla sve ka čemu sam težila. Taj smisao koji se gradio i održavalo tri zadnje godine nestao je kroz tri decembarska dana. Ispade nemoguće sve ono što se činilo suprotnim,takođe ispada moguće da se neko razočara u sebe više nego što je mislio da može. A ono što sam verovatno duboko u sebi znala da je moguće,jeste taj mukotrpan trud pri dužem vremenskom periodu do kog sam uspela da stignem,a onda razočarenje u sve što me tu i oko njega čekalo. Hvala ti moj usrani živote, taman sam te htela prigrliti svim silama,a ti si me sapleo i odsekao mi ruke. Sad niti mogu da koračam kao pre,niti da te zagrlim. Doduše alatni nisu ti bile sve neprilike koje su me zadesile,već pokazatelj da nakon što ti se jednom to sve struči na pleća više uopšte nije važno kako na sve to gledaš, koju poentu pronalaziš,jer se sve samo svodi na večnu borbu,od kojih te neke ubijaju ili jačaju iznutra,da bi neke ubile sve u tebi ili tebe.

_______________________________________24

|Meni od Mene|Where stories live. Discover now