|Meni od Mene|

♧Mrtva očekivanja ♧

28.4.2023.

Možda ja više nikada neću biti potpuno srećna. To je sasvim moguće. I što se pre sa tim pomirim - bolje. Nadanje je sporo i bolno, dugo i neizvesno, a biti srećan, odnosno doći do sreće je fizički teško koliko je i biti tužan psihički teško. Meni usrećivanje nešto ne ide, izgleda da to čovek ne može sam. Više puta sam pokušavala odustati od tuge i praznine, ali nekako odustajem i od sreće, od života, čak i od smrti. Stvar je u tome da ja nisam dobra ni u rađanju ni u odustajanju i od jedne od tih stvari. Čudno je, konfuzno i deluje kao da bih predstavljanjem ovakvog stanja uma zabrinula i ludaka. A trenutno se čak i ne osećam loše ili prazno kao u prethodnom iskustvu. Samo ne znam više šta ću sa sopstvenim umom.
Prvi put govorim o nečemu što zvuči kao mentalni poremećaj, a da me zabrinjava. Pretpostavljam i da ću se u jednom trenutku pomiriti s tim i proći će me, ili će me samo proći. Svakako, opcije su mi da se menjam i privikavam, a mislim da mi je u oba slučaja bolje da prestanem imati očekivanja za moj srećan kraj, jer bolna i učtiva sredina jako dugo traje, pa se možda nikada ni ne završi.

_______________________________________36