|Meni od Mene|

☆Draža jutra☆

10.8.2022.

Dragi duše iz prošlosti,
ne prođe ni dan a da te se ne setim. Iskreno,ja od pre par godina me je navela da ti napišem pismo uz reči "ako želiš". To samo govori koliko bih s tobom želela da popričam u bilo koje doba noći i dana,u bilo kom periodu.
Ti za mene živiš onako kako si kao zdrav ziveo kad smo se rastali,i ćaskali poslednji put o temi koje se i dalje sećam.
Tvoj karakter je ostao onakav kakvim ga je doživljavala desetogodišnjakinja u meni,svi drugi su se promenili,većinom na gore. Jako bih volela znati da li bi to i za tebe važilo,ali verujem da bi rastavio štrčati,veseliti se i činio bi i nas takvima.
Prolazi peta godina od kako te nema (uz to izvini sto češće ne dobijam priliku te obiđem)a ја jošuvek mogu čuti ona jutra u kojima burgijaš i dozivaš me po nadimku.
Plašim se da ću jednog trenutka zaboraviti kako si zvučao,zato se onog prisećam stalno.
Ponekad kad se smejemo pokušam da te zamislim kako sediš sa nama, dobro znajući koliko bi malo sta pri takvom scenariju bilo isto. Padne mi takođe nekad na pamet pitanje kako će biti kad baba premine,ali to nažalost,ni za koga od nas neće predstavljati onakvu bol kao 2017. godine. Za tebe nema ko da kaze nešto loše,svi te se tako rado sećaju,a u meni i mami je velika praznina (kao i zahvalnost) pri tim situacijama.
Žao mi je što mi brat nije imao više prilike da te upozna,i što nisi imao prilike upoznati mene kao stariju.

~ uvek češ biti moj deda,jedini na svetu, baš kao što si govorio.

31_______________________________________