~Reiji:"Ti si nova žrtvena mlada. Naravno samo dok traje razmena učenika. To znači da ćemo ti piti krv sve dok se ne desi buđenje. Nadaj se da ćeš preživeti godinu."
Elsire:"Molim?!" ~
***
Bila sam zbunjena. Kako to misle da mi piju krv. Oni su ljudi zar ne? Zar... Ne?
Elsire:"Da mi pijete krv? Čekaj... DA MI PIJETE KRV?! Kako? Zar vi niste.. Obični ljudi?"
Shu:"I sama znaš da nismo."
Elsire:"Ako niste ljudi i pijete krv..... Vi ste onda vampiri jel' da?"
Prebledela sam, ali nisam smela da pokažem strah. U Devildomu smo učili malo o vampirima i znam kako da se odbranim.
Reiji:"Brzo si shvatila. Prilično si inteligentna za običnu devojku, ali, zar se ne plašiš?"
Namestio je naočare. Naježila sam se od hladnog tona njegovog glasa.
Elsire:"Ne. Naravno da ne!"
Xx:"Prestani da glumiš! Ko si ti uopšte?!"
Neko je ušao u sobu i jako udario šakom o zid. Cimnula sam se. Zar ovde ne postoji niko normalan?
Elsire:"Ko si ti?! Šta je s ovim mestom?!"
Xx:"Prvo moje pitanje!"
Baš je agresivan. Sagla sam se da dohvatim bodež iz čizme kada sam na sebi osetila Reijijev hladan pogled. Uspravila sam se jer je shvatio šta sam htela.
Reiji:"Nema potrebe za tim, Elsire. Ovo je Subaru. Naš najmlađi brat."
Elsire:"Brat? Vi ste svi braća?"
Subaru:"Odgovori mi na pitanje!"
Elsire:"ELSIRE, ZOVEM SE ELSIRE. JESI LI SREĆAN SAD?!"
Reiji:"Ne viči, rekao sam ti već! Subaru to važi i za tebe. Dosta je."
Elsire:"Možeš li mi samo pokazati sobu? Stvarno moram da odmorim."
Reiji:"U redu. Prati me."
Shvatila sam da mi je prtljag ostao u prizemlju.
Elsire:"Zaporavila sam stvari! Moram prvo da siđem i uzmem ih! Koji sam ja debil!"
Otrčala sam dole ni ne sluteći koji su oni degeni ustvari. Kada sam sišla niz stepenice, ugledala sam moj otvoren kofer i nekog momka kako pretura po njemu.
Elsire:"Pa dobro, šta nije u redu s vama?! Koji vam je kurac više?! Beži odatle!"
Gurnula sam momka na zemlju. Kada je pao, spao mu je šešir sa glave i osmotrila sam mu lice. Pored prelepe riđe kose, primetila sam da ima iste oči kao i onaj momak kog sam srela kada sam stigla. Mislim da se on zvao Ayato. Sve je to bilo nebitno, jer je u desnoj ruci držao moj brus. Zacrvenela sam se.
Elsire:"Vrati mi to!"
Xx:"Smiri se, mala kučkice.~"
Elsire:"Izvini?! Kako si me to upravo nazvao?!"
Xx:"Nazvao sam te mala kučkice, zar ti se ne sviđa? Baš divno zvuči!~"
Nasmejao se, a ja sam kiptela od besa. Kao da gledam u loše vaspitanog Asmodeusa. Razlika je što je Asmo uvek učtiv. On je uvek džentlmen. Može bilo koga da odvede u krevet, a da ni ne primeti. Ovaj može samo da me navede da mu prerežem grkljan.
Ugurala sam stvari u kofer. Ignorisaću ga. Seo je na kauč i prekstio noge.
Xx:"Mala kučkice, odgovori mi!~"
Zacvileo je. Dosta mi je ovoga. Izvukla sam bodež iz čizme i gađala ga. Promašila sam za samo nekoliko centimetara.
Elsire:"Razmisli ponovo.~"
Xx:"Može lutkice?~"
Elsire:"Gadi mi se."
Reiji:"Prestani da pokušavaš da nas pobiješ. Neće ti uspeti. Nikad ne uspe."
Reiji je ponovo nameštao naočare.
Elsire:"Sve se može kad se hoće. A sada da li bi mi konačno pokazao sobu?"
Reiji:"Naravno, pođi za mnom."
Uzela sam torbu i krenula za njim.
Reiji:"Nema potrebe da nosiš to sa sobom. Jonathan* će to odneti u tvoju sobu."
Iz senke se pojavio stariji čovek, uzeo kofer i torbu i vratio se u senku. Bila sam zbunjena. Odglavila sam bodež iz zida i vratila ga u čizmu.
Xx:"Samo da znaš, ja sam Laito, lutkice. Lepo te je upoznati.~"
Pokazala sam mu srednji prst i odšetala za Reijijem. Odveo me je u tamnu sobu. U njoj nije bilo nikakvih ličnih stvari. Legla sam na krevet. Reiji mi je dao ključeve.
Reiji:"Večeras si sigurna od nas. Ili se barem nadaj. Zaključaj za svaki slučaj. Nemoj da kasniš na večeru. Tamo ćeš nas sve upoznati."
Jako sam stegla ključeve. Ne želim ih u blizini, to je sigurno. Izašao je iz sobe, a ja sam istog trenutka skočila sam da zaključam vrata sobe. Nema šanse da odem na večeru s njima. Uglavila sam stolicu za svaki slučaj. Sada sam samo htela da razgovaram s prijateljima. Nadam se da im falim barem malo.
Otvorila sam torbu tražeći svoj D.D.D.*Nije ga bilo. Potražila sam i u koferu. "Gde bi mogao da bude?"
Ispraznila sam celu torbu na zemlju, ali nigde nisam mogla da ga nađem. Znam da sam ga stavila u džep torbe pre nego da uđem u limuzinu. Znala sam da nije mogao da mi bude u džepu, niti na krevetu, ali sam potražila. Nisam ga našla. Uspaničila sam se."Ako nema mog D.D.D., ne mogu komunicirati s njima!"
Pogledala sam ka vratima, osećala sam da je ovo njihovo maslo. Ako su ga uzeli, zažaliće, to je sigurno.
______________________________________
A/N: Novi deo je tu! Hvala svima koji čitaju, nadam se da vam se dopada^^
================================
*D.D.D. -(Diavolo's Devildom Device), uređaj koji se koristi u igrici, kao telefon/ako ste igrali igricu znate šta je/ sličan je običnom telefonu i ima aplikacije kao što su "Devilgram", "Deviltube", "Akuzon", itd.*Jonathan- malo sam pretraživala i Jonathan je njihov batler (onaj što izlazi is senke i uzima Yuin kofer, e to je on)
(ako imate još neko pitanje ili nepoznatu reč, pišite mi u dm)
YOU ARE READING
Ples Sa Đavolom
Fanfiction~"Dragi, pravila postoje da bi se kršila"~ ° ° ° -Kada Elsire, buntovna mlada devojka ponovo dođe na Zemlju, posle godinu dana u Podzemlju (Devildom) kao učenik na razmeni, ona se upoznaje s novim preprekama. Posle razgovorom s Demonskim princem, nj...