Ples Sa Đavolom

14. Deo: Šta Su To Osećanja?

~Otrčala sam ka Reijijevoj sobi. ~

***

Navalila sam se na okvir vrata i nasmejala. On je je preturao po srtvarima.

Elsire:"Gde si mi, mrgude? Ni da pitaš živa li sam."

Sada je već počeo da baca stvari.

Reiji:"Ugh! Zašto joj i dalje čujem glas?!"

Promrmljao je nešto besno ali nisam razumela šta.

Elsire:"Jel' sve ok, Reiji?"

Nije se ni okrenuo. Prišla sam mu bliže.

Elsire:"Šta god da se desilo biće u redu."

Dodirnula sam mu rame. Zamalo da me udari.

Reiji:"Ti si....... Živa?"

Elsire:"Valjda. Odakle znam. Nije ko da ovo liči na raj."

Iskezila sam se od uva do uva. Osetila sam njegove ruke oko moga struka. Pomerio je kosu s mojih očiju. Ja sam je vratila. Ne želim da vidi moje oko.

Elsire:"Ne diraj."

Reiji:"Zašto?"

Elsire:"Samo... Ne diraj."

Reiji:"Ja pokušam da budem dobar prema tebi, a ti to ne poštuješ. Kao i svaka druga."

Odmakao se od mene. Kako to misli kao i svaka druga?!

Elsire:"Ja nisam kao svaka druga, Reiji. Sumnjam da svaka druga zna o vama više nego o sebi!"

Reiji:"Molim?"

Elsire:"Ništa. Samo.... Šta se desilo? Zašto je soba u haosu?"

Reiji:"Nebitno je. Počistiću. Sada mi reci šta sve znaš."

Elsire:"Ne znam ništa. NIŠTA. U REDU?! Ne znam. Ne znam ni da li ćeš me sada povrediti ili ne. Ne znam."

Reiji:"I da te povredim.... Zaslužila si to. Toliko pokušavam da ti pomognem, a ti me toliko ne poštuješ. Zar je toliko teško."

Elsire:"Šta si mi pomogao?! Šta? Reci!"

Reiji:"Elsire, izađi iz sobe."

Elsire:"Ne."

Neću izaći. Sve dok me ne iznese iz sobe. Samo sam htela da vidim da li je sve u redu. Da li se zabrinuo za mene. Nisam očekivala da će se ovako ponašati. Mislila sam da nije takav.

Reiji:"Izađi napolje!"

Izvadila sam bodež iz čizme, ali ne da povredim njega, već sebe. Ako se posečem i krv poteče neće se prepirati već samo uzeti krv. Ništa više. A ja ću ostati još malo sa njim. Htela sam da ostanem što duže mogu. Htela sam da ostanem uz njega.

Posekla sam mesto na vratu gledajući ga pravo u oči. Bacila sam bodež sa strane.

Elsire:"Ne izlazim iz sobe."

Prišao je i podigao u naručje noseći me do kreveta. Postavio me je na krevet i nagnuo se preko mene. Približio se posekotini.

Reiji:"Mrzim te."

Srce mi se raspuklo na komade, kao porcelan i počelo da seče sve živo u meni. Bila sam na ivici suza. Zašto? Zašto su me te reči dotakle? Zašto su me te reči zabolele? Osetila sam kako siše krv, a zatim me ujeda ponovo. Ovako sam tom debilu od neke koristi.

Reiji:"Krv.... Ti.... Je prelepa. Bolja od svake do sad."

Nakako sam se osećala bolje. Izgledao je zadovoljno, pa sam i ja bila zadovoljna, ali i dalje nisam htela da odem.