Ples Sa Đavolom

10. Deo: Lilithina Ogrlica

~Nisam osetila bol već njegove svetleće oči kako prelaze preko mojih leđa. Naježila sam se. Uspravila sam se držeći kvaku vrata. Ne želim da mi pije krv. ~

***

Stegao je rukonaslon fotelje. Ja sam samo istrčala. Mada.. I ne bi mi bilo mnogo žao da pokuša.. Da mi pije krv. Osvrnula sam se ka njegovoj sobi. Vratila sam se u sobu. Sela sam na krevet, pomerila kosu i pogledala u njega. Samo smo ćutali i gledali se. Niko nije progovorio ni reči i u vazduhu se osećala neka tenzija.

Prišao je i uhvatio me za ramena. Zaklopila sam oči. Plašim se. Zašto?

Zario je očnjake u moj vrat, osetila sam nalet bola. Zacvilela sam i prestao je.

Elsire:"Nastavi."

Pogledao me je u oči i nastavio. Ovaj put nežnije. Čak sam se osećala prijatno.

Reiji:"Dosta je za danas."

Elsire:"U redu."

Previo mi je nogu i odveo me u moju sobu.

Presvukla sam se i spremila ranac za školu. Imam još mnogo vremena. Reiji je sve vreme stajao ispred sobe. Prosto sam mogla da osetim njegovo prisustvo. Primetila sam da nema moje ogrlice.

Panično sam se okretala po sobi. Gde bi mogla da bude? Besno sam otvorila vrata.

Elsire:"TI UOBRAŽENO KOPILE GDE JE MOJA OGRLICA?! GDE JE?!"

To je jedina Lilithina stvar koju sam imala. Jedina stvar koju je posedovala dok je bila živa. Bila sam spremna da ubijem za nju. Podigao je ruku, kao da je želeo da me udari. Ali je odustao.

Reiji:"O ČEMU PRIČAŠ TI?! I PRESTANI DA SE DEREŠ!"

Elsire:"Moja ogrlica... Nosila sam je kada sam došla. Sve vreme je nosim. Nikad, ALI NIKAD, je ne skidam. Ali nema je. Nije mi na vratu... Očigledno."

Pokazala sam na moj vrat a on je prešao mekom svilom svojih rukavica preko moga vrata.

Elsire:"Rekao si da si me presvukao. I pregledao. Znaš gde je."

Zacrvenela sam na samu pomisao da me je video polu golu. Nadam se da je s mene skinuo samo farmerke i majcu koju sam nosila. Od pomisli na bilo šta drugo, verovatno bih dobila srčani udar. Nisam navikla da me momci gledaju. Osim Asmodeusa. I Satana. I Beelzebuba. I Belphegora. I Mammona, Levia i Lucifera. Uff... Izgleda da imam problema.

Reiji:"Ne, ne znam. Nije bila tu kada sam te našao."

Gledala sam u njega sa suzama u očima. Zar stvarno ne zna? Mora da zna! Nemoguće da je ogrlica, jebeni neživi predmet, mogla samo tako da ustane i odšeta.

Epa idemo da proverimo. Odšetala sam do njegove sobe i otvorila širom vrata. Stegao je moju ruku.

Elsire:"To je jedina stvar koju imam meni veoma drage osobe.. Skoro, pa majke. Učiniću sve da je nađem i nemoj ni da pokušavaš da me zaustaviš."

Strah, pomešan s tugom i besom učinio je da se nekako istrgnem iz njegovog stiska. Samo je stajao ispred sobe. Nadam se da je shvatio da ne vredi da se raspravlja sa mnom.

Prevrnula sam celu sobu ali ogrlici ni traga.

Reiji:"Jesi li završila s glupiranjem. Moram završiti papirologiju, a oduzela si mi cela dva dana pokušajima da se ubiješ."

Elsire:"Nisam pokušala da se ubijem! Onesvestila sam se!"

Reiji:"To laži nekog drugog. Sve su pokušale da se ubiju. Ne dozvoljavam im to zadovoljstvo."

Elsire:"Samo idi i zanimaj se papirologijom. Sve dok budeš glumio sadističkog kretena, ne želim da se raspravljamo uopšte, jer znam da to nisi."

Laganim korakom, prošetala sam pored njega, želeći što više da ga naljutim. Otišla sam do Shuove sobe. Mislim, znam da nije kod njega, ali ipak ništa me ne košta da probam. Kada sam ušla u sobu, ležao je na krevetu, pa sam pretpostavila da spava. Tiho sam se ušunjala I pretražila celu sobu. Čak sam pogledala i ispod kreveta. Ustala sam i krenula ka vratima kada sam osetila Shuovu ruku oko moje.