Ples Sa Đavolom

12. Deo: Slični Smo

~Ko je njegova majka? I zašto on plače? Šta joj se desilo? Stegla sam ga jače.~

***

Nekako sam ga smirila. Izgledao je tužno kada se slomio. Ne poznajem ni njega ni njegovu braću dovoljno ali nešto kod njih mi veoma prija. Ali dok je plakao, osećala sam se tako sićušno i bespomoćno. Pogledao me je ravno u oči. Nešto ovde nije u redu. Osećam to.

Subaru:"Ovo je ogrlica moje majke. Ne znam kako je dospela ovde kada je ona već vekovima zatočena u zamku."

Elsire:"Umm.... Izvini.... Šta? Kakav, bre, zamak? Zašto zatočena? Ja bih objašnjene za glupane, hvala unapred."

Oči su mu ponovo bile pune suza.

Elsire:"Sve će biti u redu. Reći ćeš mi kad budeš bio spreman. Samo se smiri sad. Oćeš da odemo na sladoled ili tako to? Da probam da te oraspoložim."

Prošaputala sam dok sam ga mazila po leđima nadajući se da će se smiriti. Čudno je kada se uloge zamene. Samo, ja sam uvek bila u boljem položaju, od porodice sam se odvojila emotivno još sekunde kada sam kročila u Devildom. Svi su bili mnogo prijatniji i nikad me nisu krivili za ništa. Osim Lucifera. On je muška kučka. Zato ga i obožavam. To što je pokušao da me ubije pet-šest puta nije ništa strašno, čovek se na sve navikne, ali bitno nije uspeo.

Subaru me je zagrlio iz sve snage. Verovatno mi je slomio koje rebro, navikla sam. Stavio je glavu na moje rame. Okrenula sam mu glavu ka meni, poljubila ga u čelo i vratila ga na moje rame.

U trenutku je ponovo sve postalo crno.

~Flashback Subaruovog detinjstva~

Probudila sam se u Subaruovim rukama koji me trese iz sve snage.

Elsire:"Ej, ej, polako, čoveče, ubićeš me!"

Subaru:"Šta ti se desilo?! Mislio sam da si umrla!"

Elsire:"Pa izgleda da nisam. Pretpostavljam da ovo nije Raj."

Pokušala sam da ustanem ali nisam uspela. Subaru me je podigao na noge.

Elsire:"Biću u redu. Ali možeš li da me odvedeš do sobe?"

Subaru:"Samo ako nikom ne pričaš o onom malopre."

Elsire:"Ali nemoj ni ti da prčaš o meni. Uništićeš mi reputaciju."

Subaru:"Kakva li ti je reputacija, sačuvaj Bože."

Elsire:"Dobro, verniče, hoćemo li da krenemo, jebote. Noge me bole i bez tebe."

Subaru me je podigao i prebacio preko ramena.

Elsire:"MISLILA SAM DA ĆEŠ DA MI POMOGNEŠ DA HODAM DO SOBE?! SPUŠTAJ ME!"

Subaru:"Samo se smiri. Ovako je brže. I ne mrdaj toliko, teška si."

Elsire:"Picopevac, kome si ti upravo rekao da je težak?"

Subaru:"Aj samo ćuti."

Ponovo je postao mrzovoljan. Mislim da je tako bolje. Ali i dalje me zanima ko je njegova majka. I šta joj se to desilo?

******

Bukvalno me je bacio na njegov krevet.

Elsire:"Nisam džak krompira, znaš? Može to malo nežnije, veruj mi. Picopevac."

Subaru:"Sledeći put ćeš da ostaneš tamo, obećavam."

Elsire:"Mogu ja sama, samo, što da ne iskoristim situaciju. Ipak bi bilo bolje da mi nisi slomio jebena rebra."