Ples Sa Đavolom

25. Deo: Još Jedna Tajna

~Cordelia:"Želiš najbolje za njih? Zar ne?~"

Elsire:"Ja.... Da... Želim..."

Cordelia:"Onda ćeš mi pomoći.~"~

******

Elsire:"Šta tačno želiš?"

Nisam sigurna da li da joj verujem. Zadnji put kada sam se srela s jednom od njihovih majki, nisam prošla baš najbolje. I dalje se osećam loše zbog Subarua i gospođe Christe. Ipak nešto me je teralo da joj verujem.

Cordelia:"Samo malu uslugu.... Želim da ih vidim"

Elsire:"Da ih vidiš?"

Cordelia:"I da razgovaram s njima... S Laitom."

Prošaputala je namršteno.

Elsire:"A zašto bih trebala da ti pomognem?"

Cordelia:"Draga, želim najbolje za njih.... Kao i ti... Sigurno me razumeš...~"

Uzdahnula sam. Nisam bila sigurna šta da kažem. Nažalost, jesu mi dragi, ali nisam želela to ni sebi da priznam. Cordelia mi nije ulivala poverenje ali ipak im je majka, sigurno im ne želi zlo. Zar ne?

Cordelia:"Pristaješ?"

Nagnula se prema meni znatiželjno. Klimnula sam glavom. Imam osećaj da ne bi prihvatila ne kao odgovor. Svakako želim da trojke budu srećne....

Onda je Reiji pokucao na vrata i pozvao moje ime. Prebledela sam. Nisam skretala pogled sa Cordelije. Još uvek joj nisam potpuno verovala.

Cordelia:"Otvori mu vrata. Ne želimo da posumnja u nešto, zar ne?~"

U njenom glasu se sve vreme osećao neki zlosutan ton, ali me i dalje nije odbijao. Njena sama pojava zračila je nekom neobičnom tamom koja me je gutala dok je me je ona lakim pokretima ubeđivala da nije pretnja.

Uspaničeno sam krenula ka vratima sobe a kada sam se okrenula Cordelije više nije bilo. Bila sam zatečena njenom pojavom i zbunjena njenim odlaskom. Gledala sam ka balkonu, na mestu gde je stajala. Pokušavala sam da shvatim zašto sam uopšte pristala na ovo. Sigurno razlog nije samo njena dobra namera.... Ali nemam drugog izgovora za ovo.

Iz mojih misli me je trgnuo Reiji kada me je dohvatio za rame. Taj poznati osećaj svile na mojoj koži mi je neizmerno prijao posle ovog čudnog susreta. Ipak ja sam i dalje izgledala kao da sam videla duha. Pa, u stvari i jesam.

Reiji me je okrenuo naglo ka sebi i zabrinuto me gledao.

Reiji:"Elsira, jesi li u redu? Bleda si.... Nije ti neko od braće popio previše krvi?"

Ja sam i dalje zaleđeno gledala u jednu tačku, ali sam uspela da odmahnem glavom. Pokušavala sam da sklopim kockice u glavi i da objasnim sebi šta se to dođavola upravo dogodilo.

Disala sam teško i duboko sve dok nisam osetila kako me Reiji steže oko bicepsa i trese i dok nisam čula njegov duboki glas kako me zove. Naglo sam se cimnula, kao da sam tresnula o pod, i konačno obratila pažnju na njega.

Elsire:"Hm? Dobro sam....."

Reiji:"Ne izgledaš tako. Izgledaš... Pa, veoma loše.."

Elsire:"Sad ćeš da mi kritikuješ i izgled, lepo."

Reiji:"Znaš da nisam mislio na to. Samo izgledaš prestrašeno."

Elsire:"Samo ti se čini. Očisti naočare."

Namrštio se. Odlučila sam da mu neću reći ništa od mom susretu s Cordelijom. Možda sam samo konačno poludela i počele su da mi se priviđaju stvari. Odakle znam. S ovim buvama od Sakamkija ko ne bi završio u ludnici.