Ples Sa Đavolom

7. Deo: Prvi Ugriz

~Svakako nisam imala u planu da postanem još jedan trofej u ovoj sobi živih lutaka.~

***

Posle mnogo komplimenata, ostavio je medu po strani, u uglu sobe. Nisam imala snage niti hrabrosti da pobegnem.

Prišao mi je nakon što je medu ostavio okrenutog zidu. Uzeo je moj posečeni prst i primakao ga usnama.

Želi piti moju krv, ali neće je okusiti. Ne on. Ne sada.

Izmakla sam se. Ponovo se priližio.

Kanato:"Čuo sam da žene vole nežnost pre bola. Da li je to istina?"

Poljubio me je. Stajala sam tako sleđena nekoliko trenutaka, preplašena da išta učinim.

Ne mogu čekati da se ovo samo završi. Odgurnula sam ga najjače što sam mogla. Otrčala sam kroz velika vrata. Trčala sam kroz hodnike tako duge da sam mislila da im nema kraja. Ovo nije kuća ovo je jebeni lavirint.

Nisam gledala kuda idem pa sam se sudarila s nekim. Jedna ruka mu je već bila obavijena oko moga struka, druga je bila na mom ramenu. Pogledala sam ga u oči kao preplašeni bespomoćni miš.

To je Ayato. Bio je očigledno zbunjen, ali njegove otrovno zelene oči ulivale su mi mnogo veći osećaj sigurnosti nego Kanatove.

Ayato:"Gde ti misliš da si pošla?"

Smejao mi se u lice. Njegovi očnjači su virili iza tog blistavog osmeha. Izgleda da imam ozbiljnih problema jer je tada izgledao tako privlačno.

Vratila sam se na zemlju i shvatila da je najbolje da samo zamaskiram strah.

Elsire:"Umm.... Malo sam se izgubila. Da li bi mi pokazao gde je moja soba? Ili barem kuhinja. Ništa još nisam jela."

Ayato:"A šta ću ja dobiti za uzvrat?"

Pogledala sam u svoj prst. Krv se sasušila, ali on je sigurno može namirisati. Digla sam kažiprst prema njemu da može videti posekotinu.

Elsire:"Možeš uzeti malo moje krvi. Jel to u redu?"

Ayato:"Zar mi nudiš nešto što je već moje?! Smešno!"

Mogu se ja snaći i bez njega. Valjda.

Elsire:"Pa dobro onda, idem sama, a ti nađi novu žrtvenu mladu pa joj posisaj svu krv. Moju nećeš."

Otšetala sam nonšalantno, nadam se u pravom pravcu. Čula sam korake iza sebe.

Ayato:"Dobro! Odvešću te kad toliko želiš! Ali moraš mi dati svoju krv!"

Osetila sam njegove prste kako se petljaju s mojom kosom, sklanjaju je s vrata, a zatim nežno prelaze preko ramena.

Elsire:"Imamo dogovor."

Nasmejala sam se. Izgleda da ovo neće biti baš toliko strašno, ako se držim dalje od Kanata, naravno.

***
Ušli smo u sobu.

Elsire:"Hvala."

Ayato:"Doveo sam te, sada ispuni svoj deo dogovora! Žedan sam."

Pokušao je da spusti moju majcu s ramena ali sam ga udarila po ruci.

Elsire:"Sposobna sam sama da se skinem. Budi strpljiv. Ja uvek održim svoja obećanja. Prvo moram da stavim flaster na prst."

Kada sam previla prst, svukla sam majicu, sela na krevet i povukla kosu s vrata. On je stajao zbunjeno. Čekala sam samo još da me ujede. Svetlost je dopirala iz hodnika. Nisam želela da me iko vidi ovakvu.

Elsire:"Zatvori vrata."

Zatvorio je vrata i prišao mi. Osetila sam njegov vreo dah na mome vratu. Sada sam se osećala drugačije. Sama sam pristala na ovo. I sve je bilo u redu.

Osetila sam kako je zario svoje očnjake u moj vrat. Njegove ruke su bile oko mog struka, dok sam od bolova stezala njehova ramena. Dobro, ne baš od bola. Nije me mnogo bolelo. Samo sam tražila izgovor da ga dodirnem. Navalio me je na krevet i klečao je iznad mene.

Vid je uskoro počeo da mi se muti. On idalje nije prestajao.

Elsire:"Mislim da treba da prestaneš. Loše mi je."

Ayato:"Ne mogu odoleti. Krv ti je preukusna."

Elsire:"Pusti me! Dovoljno je!"

Sišao je s mene i otišao. Vratio se s malim tetrapakom u rukama.

Ayato:"Pij ovo ili ćeš postati anemična. Ako postaneš anemična, umrećeš. Bolje nemoj da umreš. Imaš ukusnu krv, a ja želim da je pijem."

Bacio mi je tetrapak. Uhvatila sam ga i uspravila se.

Elsire:"Hvala... Valjda."

Otvotila sam i počela da pijem sok. On je otišao i ostala sam sama u sobi. Nisam imala snage da ustanem i zatvorim vrata, a još manje da uglavim stolicu. Samo sam sedela, pila sok i gledala u vrata. Palo je veče. Trebalo bi da spremim mesečevu vodu. Duga je noć, imam vremena.

***

Nakon što sam povratila snagu, sišla sam u kuhinju da uzmem tegle.

Za čudo, nisam se izgubila. Stigla sam u ogromnu kuhinju. Za oko pola sata će večera, ali ovde nema nikog. Osim Shua koji je ležao na podu.

Elsire:"Hej, Shu, kako si?"

Shu:"Shhh... Ćuti.... Kvariš muziku."

Elsire:"Oh, izvini."

Prošaputala sam. Izgledao je tako spokojno da mi je prosto bilo žao da mu smetam. Uzela sam tegle, napunila ih vodom, ali kada sam krenula nazad u sobu, saplela sam se o Shuovu nogu. Tegle su mi ispale iz ruku i slomile se u milion komadića. Pod je bio skroz mokar. Za čudo srč me nije posekao.

Elsire:"Izvini. Nisam namerno. Očistiću."

Shu:"U redu je. Samo dođi ovamo."

Povukao me je prema njemu. Namestio je da mu sednem u krilo. Nežno je povukao moj vrat u stranu i prošao prstima kroz moju kosu, pomerajući je u stranu i jasno uočavajući ranu od večerašnjeg ugriza.

Shu:"Ko je ovo uradio? Ayato zar ne? To je isto učinio i Yui. Naravno da je on."

Elsire:"U redu je. Proći će. Čekaj, ko je Yui?"

Ponovo to ime. Ko je to?

Primakao me je bliže sebi. Pretpostavljam da mi neće odgovoriti. Njegove ruke su sada oko mojih ramena. Osećala sam kako mi gore obrazi. Primakao je usne mom vratu. Osetila sam kako prelazi jezikom po mom vratu.

Shu:"Ukusna si."

Elsire:"Shu, sutra, prekosutra, bilo kad, možeš mi popiti koliko hoćeš krvi, samo nemoj sada. Ayato je popio previše, loše se osećam."

Shu:"Samo ću da probam. Sada budi tiha. Mozda ću kasnije podeliti slušalicu s tobom."

Ujeo me je, ali mnogo nežnije nego što je Ayato. Nisam osetila nikakav bol. Samo peckanje.

Taj osećaj mi je bio neverovatno prijatan. Toliko da sam želela da nikad ne prestane.

Izvukao je zube iz mog vrata i poljubio mesto ujeda. Osetila sam leptiriće u stomaku.

______________________________________
A/N: Novo poglavlje, idemooo
Dajem sve da šta god se ovde gore dešava, bude što "romantičnije" ako uopšte može da bude romantično XD
Svakako, nadam se da vam se dopada i da uživate