Ples Sa Đavolom

1. Deo: Ovo Nije Moj Dom

Povratak na Zemlju oduvek je bila moja najveća noćna mora. Pa dobro, nije baš oduvek, već od kako sam stigla u Devildom. Od tad ni jedno drugo mesto nije mi se više činilo kao dom. Nisam želela da se vratim. Stvano nisam želela da se vratim. Ali morala sam. Svakako bih morala da se vratim. A ovako barem činim Diavolu uslugu. Valjda.

Barbatos i ja već satima putujemo. Zar nismo mogli da dođemo portalom? Svakako sam preumorna da mislim više o tome. Navalila sam glavu na staklo i gledala kroz prozor. Pada kiša. Sve je sivo. Već godinu dana nisam bila na Zemlji i nisam se ni sećala kako izgleda. Razmišljala sam:
"Šta ako ću morati da ostanem ovde? Šta ako se nikad ne vratim u Devildom? Šta ako više nikad ne vidim Lucifera, Mammona, niti ikog drugog? Ako ostanem, da li će mi se javljati? Da li će me posećivati?"

I na samu pomisao oči su mi zasuzile. Barbatos, Diavolov batler kog sam zamolila da me dovede, primetio je suze na mom licu.

Barbatos: "Bićeš u redu, draga. Uvek budeš. Ne brini."

Elsire: "Misliš?"

Barbatos je nežno klimnuo glavom. Limuzina je stala. Stigli smo. Trebalo je da izađem iz vozila, ali su mi se noge odsekle, stomak me je boleo, bilo mi je jako muka. Barb je već izašao i otvorio mi vrata.

Barbatos: "Hajde malena, vreme je."

Pogledala sam ga u oči, u isto vreme i odlučna i preplašena. Pružio mi je ruku, uzela sam je i počela izlaziti i auta. Uzeo je moju torbu i ponudio se da me isprati do vrata.

Elsire: "Ne hvala, Barb. Trebam ovo da uradim sama. Već si rekao da mogu ovo", jako sam ga zagrlila: "vreme je, idem sad!" nasmejala sam se po prvi put od kad sam došla na Zemlju.

Barbados: "Idi i učini gospodina Diavola ponosnim."

Ušao je u limuzinu, a ja sam stajala kao ukopana. Stomak mi se ponovo grčio. Kada je limuzina krenula mahala sam iz sve snage sve dok je više nisam videla. I dalje se nisam okrenula i pogledala kuću gde sam trebala da odsednem. Plašila sam se šta će me dočekati. U trenutku sam se samo okrenula i ugledala prelepu vilu sa ogromnom baštom ruža. Možda i neće biti tako loše. Počela sam da hodam prema velikim drvenim vratima kuće. Izgledaju prelepo. Nežno sam ih dodirnula a ona su se sama otvorila.
"Ovo mora biti nešto interesantno!"

Prešla sam pogledom preko predvorja. Nikada nisam bila u ovako velikoj vili. Naravno ako ne računamo Diavolov zamak. Iako je to bio dom čistog demona, tamo je sve izgledalo mnogo prijatnije.

Razgledala sam još malo vukući težak kofer. Bolelo me je rame od torbe koju sam nosila. Mnogo nepotrebnih stvari bilo je u toj torbi. Pa dobro ne baš nepotrebnih, bilo je to milion prelepih uspomena. Na primer kada smo Mammon, Lucifer, Satan i ja otišli na zemlju posle dugog vremena. Sve je bilo užurbano, ali ja se nisam brinula jer su oni bili tu, pored mene. Mali privezak koji mi je Mammon kupio nekome ne bi vredeo ni malo, a meni vredi sve. Meni je to divna uspomena na osobu koja me neizmerno voli i brine o meni.
Samo jedan dan a već mi fali.
"Dosta! Usredsredi se da nađeš tog Reijija ili kako već!"

Ponovo sam se osvrnula oko sebe. Koji je ovo put? Drugi? Peti? Neću ni da brojim.

Elsire: "Reiji?! Gospodine Reiji, da li ste tu?! Imali nekoga?!"

Niko se ne odaziva. U ovoj kućetini mora biti nekog živog bića. Ali ništa ne izgleda tako. Sve izgleda nekako mrtvo i jezivo, a opet skroz normalno.

U jednom uglu sobe ugledala sam nekog momka kako leži na kauču.

______________________________________
A/N: Ćao ljudi! Želim samo da kažem, veliko hvala što ste pročitali ovo, mnogo znači! Nadam se da ste uživali! Sporo pišem i imam problema sa školom pa će novi delovi izlaziti veoma sporo, ali daću sve od sebe! ^^
Inače, cover sam sama nacrtala, nadam se da vam se i on dopada. Takođe, u knjizi ću koristiti najviše svoje crteže.