Ples Sa Đavolom

21. Deo: Nesigurnost

~Elsira:"Nećeš me ismevati?"

Pitala sam tiho.

Reiji:"Naravno da ne."~

***

Ipak nisam imala hrabrosti da pomerim kosu s lica. On je sklonio šiške i zaustavio ruku na mom desnom obrazu.

Reiji:"Pa, lepa si."

Nastavila sam da crvenim. On je shvatio šta je rekao i pokušao da to prikrije kašljem.

Reiji:"Ahem... Oko. Oko je lepo. Veoma interesantno."

Iz navike sam vratila šiške preko oka. On ih je ponovo pomerio.

Reiji:"Nemoj da kriješ oko. Obećao sam da te neću ismevati, zašto ga onda kriješ?"

Elsire:"Navika... Valjda."

I dalje je njegovo lice bilo samo centimetar ili dva od mog. Lako sam mogla da čujem njegovo teško disanje. Skoro neprimetno nagnuo je glavu udesno. Pomislila sam da će me poljubiti. Nadala sam se da će me poljubiti. Zažmurila sam očekuju poljubac koji se nije desio. Ispravio se i sišao sa kreveta.

Reiji:"Trebalo bi da legneš da spavaš. Ostani ovde da te ne bi ostali uznemiravali."

Reiji, ti idiote, zašto me nisi poljubio?!

Elsire:"Morala bih da jedem prvo. Jela sam zadnji put pre nego da krenemo u Eden."

Pokušala sam izaći iz kreveta i provući se pored njega ali on me je lakim pokretima obuhvatio oko struka, podigao i vratio u krevet.

Reiji:"Ja ću ti doneti nešto za jelo."

Elsire:"Hvala."

Otišao je iz sobe i zaključao vrata.

Elsire:"ČEMU TO, REIJI?! JA NE IDEM NIGDE!"

Reiji:"Protiv onih napasti. Umorna si, a oni to znaju, nećeš moći da izađeš na kraj s njima."

Elsire:"AKO SE NE VRATIŠ ZA PET MINUTA JA SKAČEM KROZ PROZOR, OBEĆAVAM!"

Na ovo je odgovorio tupim zvucima koraka niz hodnik. Dok je on išao u kuhinju, ja sam ležala na krevetu upijajući njegov miris, udišući duboko. Mogla sam osetiti svoja pluća kako se šire i smanjuju puna slatkog mirisa mente. Sve u sobi bilo je savršeno namešteno, sve na svom mestu. Velika razlika u odnosu na sobu gde ja spavam. Nikada nemam dve iste čarape. To nestane negde usput. Juče sam našla haljinu koju sma tražila pre mesec dana. Nikla je ispod kreveta. Pojma nemam kako je tu završila.

Nekoliko minuta kasnije Reiji je došao s lazanjama i šoljom crnog čaja. Iako su mi se oči praktično same sklapale od umora energično sam poskočila kada sam videla tanjir u njegovim rukama.

Reiji:"Polako ispašće ti tanjir."

Izgledao je kao da pokušava da se nasmeje. Barem se nije mrštio.

Reiji:"Nemoj da si toliko halapljiva. Nije damski."

Elsire:"Reifi, pufti me da jefem!"
-Reiji, pusti me da jedem!-

Odmahivao je glavom razočarano dok sam se ja zadovoljno smeškala.

Reiji:"Znaš, ja bih bio srećna žena da mi neko donosi hranu u krevet. Kaže se hvala- SAŽVAĆI PRVO!"

Elsire:"KO JE REKO DA NIFAM FREFNA?!"
-KO JE REKO DA NISAM SREĆNA?!-

Reiji:"Dobro, dosta je, hiberniraćeš ako pojedeš još malo."

Potkrao se nejasan osmeh na njegovom licu. Mislim da je upravo pokušao da se našali. Slatko.

Reiji:"Odneću ovo u kuhinju. Ako si žedna popi čaj."