Joško's POV
Kretenu mogao si to i malo ljepše izvest. Misao je to,koja mi kola glavom cijelo vrijeme, odkad se taj poljubac dogodio.
Kad smo se vratili u klub mogu reći da je bilo neugodno. Možda nije izgledalo tako, ali bilo je. Među nama se osjetilo tako.
Ona se odmah rasplesala s curom koja je bila s nama, a moj pogled je izbjegavala više nego ičiji.
Prenaglio sam, a očigledno i zasrao. Trebao sam čekati još, ali nisam si mogao pomoći, jednostavno nisam. Kad sam je vidio da me gleda, smješka se onako nevino jer je alkohol već malo ponio, morao sam. Bilo je sad il nikad, a alkohol je mogu reći potpomogao, ulio malo hrabrosti, koja mi je očajnički bila potrebna. Da se ne lažemo, i sad je.
Sam sam sebi napravio problem. Nisam spavao čitavu noć, jer mi je naravno ona u glavi. Čitavo je ljeto ona meni u glavi, ali nakon ovog sinoć, mozak mi je u kaosu.
Iako danas imamo popodnevni trening, mislim da će moje izvedbe biti lošije nego na onim jutarnjim. Izgubljen sam. Što od neispavanosti i umora, što od zaljubljenosti.
Možda ako se sada na treningu dovoljno izmorim uspijem večeras normalno spavati. Nadam se da je tako.
...
"Stari, jel sve okej s tobom?" upita Josip kad ostanemo jedini u svlačionici.
Kako smo najmlađi, uglavnom smo mi ti koji na kraju pospreme ako ima nešto.
"Am... je. Zašto ne bi bilo?" odgovorim nadajući se da će povjerovati, jer mi se ne da objašnjavati kako mi je njegova, praktički sestra, pomutila um.
"Pa ono, malo si mi odsutan. Kao da si se malo pogubio na treningu." Zaključi on, a meni se smrači kad shvatim da je to toliko vidljivo.
"Ma samo se nisam naspavao." tehnički, nisam ništa slagao.
"Pa nismo baš kasno došli, imao si vremena." zaključi opet.
"Jesam imao vremena, al nije se dalo."
"Ljubavni jadi?"
Prešutim zadnju izjavu, stvarno mi se ne da o tome.
"Što šutiš? Nije valjda da zavodnik Jole ima problema u ljubavi? Auuuu. Pa šta ćemo mi obični smrtnici?" njemu je ovo sve šala, što sam mogao i očekivat.
"Samo se ti rugaj."
"Pa tko je sretnica?" dobaci.
"Puno pitaš Josipe"
"A daj, ne možeš mi sad ne reć kad sam te prokužio. Jel je znam?"
I šta sad da kažem? Ne želim ni skrivat, ali ni razgovarat o tome, pogotovo s njim, koji će jedva dočekat da me zeza jer o tome priča već godinama. A zapravo, ni ne znam kako bi on reagirao. Shvaćam da navija za nas odavno, ali ponavljam, Lea mu je kao mlađa sestra, a u to se ne dira.
"Dobro, nećeš mi reć. Izvuć ću ja to od tebe kad tad. Treba te vozit doma il ćeš tramvajem?"
"Pa da me zaključaš u auto dok ti ne kažem? Neka mene lijepo u tramvaju. Pametnije je."
"Eno, propade mi plan. Ništa, sretno maheru. Riješit ćeš ti to." kaže i izađe iz svlačionice.
Pokupim sve stvari pa i ja krenem lagano.
Sjednem na tramvaj i dok se vozim razmišljam bi li joj se trebao javiti ili ne. Ne znam što je pametnije. Možda je ipak bolje da se ne javljam. Neka prođe neko vrijeme, pa ćemo vidjeti. Drugim riječima, nemam hrabrosti.
Kući me sačeka seka, koja me i probudila danas prije treninga, da nije ne bih ni otišao na njega.
"Jesi se ispuhao?" pita dok mi podgrijava ručak.
"Od čega ću se ispuhat?" upitam zbunjeno.
"Ne znam ja, nešto se desilo. Moralo se nešto desit, ti nikad ne propuštaš treninge."
"Slučajno sam prespavao alarm."
"Braco, čula sam te čitavu noć kako si nemiran. Prehodao si čitavu kuću. Ajde ti sad svojoj seki reci šta te muči. Cura neka?"
Evo i nje. Zašto sam toliko očit? Bože dragi, ubit će me s prodikama i savjetima. Dam joj pogled koji govori da joj ništa neću reći. Jednom sam joj rekao i pokajao se. Doživila je taj moj prvi poljubac specijalnije nego ja. I sad ga zna spomenuti. Odtad joj nisam ništa više otkrio, ni jednoj ni drugoj.
"Je li Lea?"
Ako mi sad ovaj kruh nije zapeo u grlu, nikad neće. Pa odkud nju baš izvuče? Izvuče i pogodi.
"Koja Lea?" pravit ću se ja mutav, možda uspije.
"Čuj koja Lea? Jedna je Lea valjda."
"Odkud ti je ona pala napamet?"
"Pa vidjela sam da je i ona bila s vama sinoć, a s obzirom na prošlost...moglo je tu bit nešto." kaže podsmjehujući se.
Ne znam ja njoj lagat, to je problem. Kako me provali tako se ja ne mogu prestat smješkat, od muke.
"ZNALA SAM...PRIČAJ"skikne.
"Ma šta ću ti pričat? Da me udušiš kao prvi put? Nema teorije. I odmah da znaš, nema od tog ništa."
"Kako nema? Vidiš koliko te poremetila, mora tu nešto bit."
"Dobro, nema tu ništa obostrano. Sad me pusti da pojedem i odmorim."
"A ti kao znaš jel obostrano. Ne pričaj gluposti." Dobijem jednu iza uha. Čemu to?
Bože, spasi me. Samo želim odmorit, ručati na miru i spavati. Molim te.
YOU ARE READING
Zašto se inatiš?
Fanfiction"Svjesna sam da su i prije postojali neki osjećaji koje sam vjerojatno zbog inata i srama suzbila negdje duboko, natjerala se da ih ignoriram...ali od te večeri jednostavno ne funkcioniram normalno."
