2.deo

231 6 0
                                    

•• 2.deo - "Ljubav na prvi dodir" ••

Zahvalio sam se i ona se vratila na posao, a meni je zazvonio telefon. Bio je to Igor.

Javio sam se odmah.

"Hej brate!", pozdravi me čim sam se javio.
"Hej, šta ima?"

"Znaš onu devojku o kojoj sam ti pričao?", upita me.

"Larisa? Devojka koja ti se sviđa, ali ne sneš to da joj priznaš?", odgovorim.

"Da, Nikolai. Ta devojka.", kaže smoreno, a ja se nasmejem.

"Šalim se. Šta sa njom?", upitam sada ja njega.

"Ona ima drugaricu kojoj treba posao. Predložio sam joj posao koji ti nudiš i želi da priča sa tobom oko njega.", objasni mi, a ja skupim obrve.

"Jesi li siguran da je za posao dadilje? Ipak treba čuvati decu. Moju decu.", postavim mu pitanje.

"Nikolai devojka je jako fina i dobra. Ne može ni mrava da zgazi, a i pritom neka budala ju je danas udarila autom i ona je zakasnila na razgovor za posao.", kaže, a ja se nasmejem.

"Kažeš, neka budala ju je udarila?", ponovim njegove reči.

"Da, zašto?", upita me.

"Pitao onako. Neka dodje sutra. Daj joj moju adresu. Biću kući sutra.", odgovorim mu i prekinem poziv.

Pogledam u decu koja su mirno jela sladoled i prisetim se današnje nezgode, te se nasmejem.

"Znači misliš da sam budala plavušice? Videćemo sutra.", kažem tiše za sebe, te se osmehnem Alini koja me je u tom trenutku pogledala.

"Da li vam se sviđa sladoled?", upitam ih, a oni su samo klimnuli glavama sa ogromnim osmesima.

•• Klara Petrova

•• sutradan ••

"Da li si spremna?", upita me Larisa, dok sam ulazila u dnevnu sobu.

"Jesam.", kažem i krenem ka vratima, ali me njen glas zaustavi u tome.

"Moram ti reći nešto.", krene pa zastane, a ja odmaknem glavom u upitnom smislu.

"Ako ti se čovek ne svidja, ne skači na njega i ne gadjaj ga stvarima oko sebe.", uputi mi, a ja skupim obrve.

"Larisa. To se desilo samo jednom.", kažem malo tiše.

"Klara, gadjala si čoveka vazom za cveće!", izgovori malo glasnije i podseti me na to.

"Imala sa razloga! Nije mi se svideo njegov pogled.", opravdam se, a ona podigne obrvu.

"Veruj mi, biće sve u redu.", dodam, pošaljem joj poljubac i odem.

Sednem u auto i odvezem auto do majstora kako bi ga popravio, a ja odem pešaka do lokacije koju mi je Igor dao.

•••

"Vau!", uzviknem kada ugledam veliku belu kuću ispred sebe, sa crnom kapijom.

Ugledala sam nešto nalik na zvono, te sam pritisnula dugme i kapija se otvorila. Ušetala sam unutra i prišla ulaznim vratima. Pozvonila sam na ova vrata i istog trena mi je ista, otvorila neka žena srednjih godina.

"Izvolite?", upita me ljubazno.

"Ovde sam...", krenem da objasnim ženi, ali me muški glas zaustavi.

"U redu je. Ja ću preuzeti odavde.", izgovori, meni, jako poznati glas i moj pogled se tada sretne sa tim plavim očima.

"Neverovatno!", viknem odmah na njega, a on se nasmeje.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮

"Ljubav na prvi dodir"Место, где живут истории. Откройте их для себя