"Ljubav na prvi dodir"

6.deo

•• 6.deo - "Ljubav na prvi dodir" ••

•• Nikolai Kozlov

Prošlo je već sat vremena i oni su još uvek u sobi. Još uvek se igra sa decom. Imam posla u firmi i moram da razgovaram sa njom. Ustao sam sa kreveta na kome sam sedeo već sat vremena i otišao do sobe. Čim sam otišao tamo stao sam na ulazu kada sam ugledao kako se zajedno slažu. Igrali su se i smejali se sa njom. Dugo ih nisam video ovako srećne. Naravno radio sam sve kako bi oni bili nasmejani i bili su, ali nikada nisam mogao da izazovem ovoliku količinu sreće kod njih. Njihov osmeh i sjaj u očima koji trenutno imaju je izazvalo da moje srce zaigra. Zaslužili su sreću nakon svega što su doživeli.

"Od kada stojiš tu, Nikolai?", upita me i vrati me u realnost.

"Ovaj došao sam da kažem da imam neki posao u firmi.", odgovorim joj.

"A naš razgovor?", postavi mi pitanje.

"Neka. Ostani sa decom, vraćam se za sat vremena pa ćemo tad razgovorati.", kažem joj i ona samo klimne glavom.

"U redu, ostaću.", izgovori kratko.

"Tu sam za sat vremena. Budite dobri prema...", zastanem kada shvatim da zapravo ne znam njeno ime.

"Klara. Zovem se Klara.", dobaci.

"Prema Klari.", dovršim rečenicu, te ih oboje poljubim i odem.

"Ako ti nešto bude bilo potrebno, možeš da se obratiš Luizi. Ona će ti pomoći.", uputim joj i ona samo nemo klimne glavom.

Još jednom poljubim Alinu i Andrea, te se okrenem i odem napolje do auta, kako bih brže stigao do firme.

•• Klara Petrova

Pozdravio se za njima još jednom te se samo okrenuo i otišao.

"Hoćemo li da nastavimo sa igrom?", upitam ih i Andre klimne glavom, ali Alina se požalila.

"Ja sam gladna!", rekla je i pogledala me.

"Idemo onda da ti napravimo nešto.", izustim, a onda se ubaci u i Andre.

"I ja sam gladan!"

"Hajde i ti", pozovem i njega, te svo troje odemo do kuhinje.

"Treba Vam nešto gospodjice?", upita me, Luiza pretpostavljam.

"Molim Vas, zovite me Klara i ne persirajte mi. I hvala, ali došli smo da nešto napravimo mališanima za jelo, ali mi ćemo to. Hvala Vam svakako. Odmorite Vi.", uputim joj i ona klimne glavom.

"Samo imam jedno pitanje. Da li su alergični na nešto?", upitam je.

"Zapravo jesu. Na orahe i bademe. To nikako ne smeju da jedu.", odgovori mi.

"U redu, hvala Vam.", zahvalim joj se, te ona ode, a mališani mi pomognu oko toga da se snadjem u kuhinji.

Nije moja da bih znala gde se šta nalazi.

"Potrebno je još brašna.", prokomentarišem i uzmem činiju sa brašnom kako bih dodala još kašiku ili dve.

Kada dodam, stavim brašno na prst i dodirem vrh nosa i Alini i Andreu, koji su se smejali.

Kada spustim činiju, Andre je uzeo u šaku brašno i gadjao me.

"Nisi to trebao da radiš. Znaš šta se desilo kad si to uradio mami?", kaže mu Alina i on mi se odmah izvinio, a mene je to zbunilo.

"Ne izvinjavaj se, neću se naljutiti. Šta više...", kažem, te uzmem brašno i pogodim ih oboje.

U sledećem trenutku je nastao haos u kuhinji.

•••

"Šta se desilo ovde? Zar je sneg pao u kuhinji? U sred juna?", upita Nikolai, koji naišao dok smo jeli kolače.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮