•• 44.deo - "Ljubav na prvi dodir" ••
"Koliko dugo si tu?", upitam ga dok sam izlazila iz sobe.
"Dovoljno dugo.", izusti i pribije me uza zid u hodniku.
"Sada ćeš me saslušati.", izgovori ne puštajući me.
"Nikolai pusti me. Šta radiš?", upitam ga besna, a on napravi još manju udaljenost između nas.
"Do sada si ti pričala. Sada ćeš slušati.", kaže, a ja pokušam da ga odgurnem, ali bezuspešno.
"Što se više opireš to ću te još više vući uz sebe.", kaže i ja prestanem sa opiranjem.
"Pogrešio sam. Zaista jesam. Nisam te trebao optužiti za tako nešto. Nisam lepo razmišljao. Znam da sam te povredio i imaš puno pravo da se ljutiš na mene, ali toliko mrzim sebe zbog toga. Mrzim sebe jer sam ti uradio to, jer sam te povredio.", kaže i stavi mi pramen kose iza uveta.
"Žao mi je Klara.", rekao je nežno i tiho, dok je pomerao svoj pogled na moje usne.
"Volim te Klara. Stvarno te volim.", izusti i onda otisne jedan poljubac na moje čelo.
"Reci mi da me voliš, plavušice.", kaže, dok svoje čelo naslanja na moje i gleda me svojim okeansko plavim očima.
Osetim njegov stisak ruke oko mog struka. Pribio me je još više sebi, nakon čega su moje ruke završile na njegovim grudima.
"Reci.", izgovori kratko na mojim usnama, zbog čega one zadrhte.
"Volim te Nikolai.", kažem tiho.
"Ali ne mogu ti oprostiti.", dodala sam.
•••
Otvorim vrata kuće i udjem unutra, te odem u sobu. Igor i Larisa su verovatno već spavali.
"Neverovatno!", viknem.
Ne mogu ga izbaciti iz glave. Potreban mi je. Potreban mi je njegov glas, njegov osmeh, njegovi poljupci, njegovi dodiri, topli zagrljaji... Potreban mi je, ali ne mogu mu tako lako oprostiti i ponašati se kao da se ništa nije desilo. Povredio me je i bio je svestan toga. Svaki pogled koji mi je uputio te večeri me je ubijao. Slomio je moje srce. Okrivio me je da sam umešana u otmicu dece. Kako je uopšte mogao tako nešto da pomisli? Nakon svega? Uradila bih sve za njih, a on mi vraća ovako. Ne mogu da zaboravim to veče. Prosto ne mogu. Stvarno želim da mu oprostim ali ne mogu...
Odjednom osetim vibraciju telefona. To je bila poruka. Poruka od njega...
"𝘾𝙚𝙠𝙖𝙘𝙪 𝙩𝙚 𝙪𝙟𝙪𝙩𝙧𝙪 𝙣𝙖 𝙟𝙖𝙝𝙩𝙞. 𝙐𝙠𝙤𝙡𝙞𝙠𝙤 𝙨𝙚 𝙣𝙚 𝙥𝙤𝙟𝙖𝙫𝙞𝙨 𝙨𝙩𝙝𝙫𝙖𝙩𝙞𝙘𝙪 𝙩𝙤 𝙠𝙖𝙤 𝙙𝙖, 𝙠𝙖𝙯𝙚𝙢 𝙤𝙫𝙤 𝙩𝙚𝙨𝙠𝙤𝙜 𝙨𝙧𝙘𝙚, 𝙯𝙖 𝙣𝙖𝙨 𝙫𝙞𝙨𝙚 𝙣𝙚𝙢𝙖 𝙣𝙖𝙙𝙚.", glasila je poruka.
Nisam ništa odgovorila, već sam je samo pregledala.
Sela sam na krevet i pustim suzu. Šta da radim? Da li da odem? Ili ipak ne? Ljubav stvarno zna biti bolna.
Obavim sve što treba za spavanje i legnem u krevet, ali ne mogu da zaspim. Želim da zaspim, umorna sam, ali ne mogu. Već nedeljama ne mogu sa spavam. I on je razlog toga. Kraj njega se osećam lepše. A ovako kada sam sama u krevetu ne mogu.
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
YOU ARE READING
"Ljubav na prvi dodir"
Romance- Klara je devojka koja se svaki dan suočava sa novim iznenadjima, a Nikolai će biti njeno najveće iznenađenje. Kada se životi, ovo dvoje potpunih stranaca, sudare na neočekivan način, privlačnost između njih će biti očigledna. Šta će se desiti kada...
