"Ljubav na prvi dodir"

51.deo

•• 51.deo - "Ljubav na prvi dodir" ••

"Zar ti ne treba da ideš do firme?", upitam ga, a on odmahne glavom.

"Trudna si i ne planiram da se odvajam od tebe. Rekao sam samo da me zovu ako je nešto jako hitno.", kaže, a ja se nasmejem.

"Znaš da ne treba to da radiš? Tek je prvi mesec. Nisam bespomoćna. A tu je i Luiza takodje.", izustim.

"Svejedno te ne ostavljam samu. Ostaću ovde.", rekao je i navalio se na naslon kauča.

•••

"Idemoo!", vikne Nikolai i blizanci su brzo dotrčali do nas.

"Vas dvoje će čuvati Luiza. Bićete dobri, a nas dvoje se vraćamo sutra. Važi?", upita ih, a oni klimnu glavom.

Pozdravimo se s njima, a onda izadjemo iz kuće. Pridjemo autu i Nikolai mi otvori vrata.

Nasmejem se i udjem u auto. Vodi me negde, ali ne želi da kaže gde. Kaže da je to iznenađenje.

Kada je pokrenuo auto upalio je i radio. Tako se čula i muzika koja je tiho pevala.

"Gde me vodiš?", upitam radoznalo.

"Neću ti reći, Klara. To je iznenadjenje.", kaže.

"Prošli put kada si to rekao odveo si me na jahtu. Hoćeš me sada možda odvesti na svoj avion?", upitam ga, a on se nasmeje.

"Nemam svoj avion, lepotice. Ali ukoliko želiš mogu ga nabaviti brzo.", izusti i pogleda me, te vrati pogled napred.

"Ne treba hvala. Dovoljno je da budemo samo nas dvoje i deca.", rekla sam i stavila svoju ruku na njegovu, koja se nalazila na menjaču.

•••

"Prelepo je Nikolai.", kažem sva oduševljena.

Ispred mene se nalazili veliko imanje koje je okruženo prirodnom lepotom s prekrasnim pejzažem koji uključuje prostrane livade, šumske površine i možda čak i jezero ili reku koja prolazi kroz njega.

"Imanje je tvoje?", upitam ga dok upijam svu ovu lepotu.

"Nije. Imanje pripada mojoj baki.", kaže, a ja ga pogledam.

"Baki?"

"Da. Želim da je upoznaš.", kaže i u tom trenutku mi pruži ruku koju rado primim i krene me voditi prema kući.

"Tvoji roditelji nisu bili baš srećni zbog nas.", uputim mu i on stane ispred vrata.

"Ona nije moja majka ili moj otac", kaže i pokuca. Ubrzo nam je vrata otvorila starija žena koja se istog trenutka nasmejala kada je ugledala svog unuka.

"Niki moj.", kaže i pridje kako bi ga zagrlila.

Nasmejem se na nadimak "Niki", što je on i primetio, pa se lažno nakašlje.

"Ovo je moja devojka, Klara.", predstavio me je, a ja sam pružila ruku da se pozdravim sa njom.

Ona je rado primila moju ruku.

"Prelepa si dušo. Udjite hajde.", rekla je i pomerila u stranu kako bismo mi ušli unutra.

"Pronašao di prelepu devojku, sine.", uputi mu, a ja osetim kako mi obrazi gore.

"Jesam. A uz to nosi i naše dete.", rekao joj je, a ona stavi ruku na srce od iznenađenja.

"Postaću po treći put prabaka.", kaže sva srećna.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮