"Ljubav na prvi dodir"

14.deo

•• 14.deo - "Ljubav na prvi dodir" ••

•• Klara Petrova

"Ne znam šta si uradila, ali već ga je zvala i otišao je.", uputi mi Nikolai, kada me ugleda u dnevnom boravku.

Samo mu se nasmejem i slegnem ramenima.

"Večera je uskoro gotova.", obavestila nas je Luiza, a Nikolai joj de zahvali i ona se vrati nazad u kuhinju.

"Idem da se presvučem i silazim na večeru.", uputim mu i rukom pokažem ka spratu, a on klimne glavom.

Okrenem se i krenem u sobu. Čim sam ušla u istu, rešim da se ipak istuširam pre večere. Osećam se napeto i osećam da moram nekako da se smirim, a tuširanje će mi pomoći oko toga.

•••

Nakon pola-satnog tuširanja, obavila sam peškir oko sebe i izašla iz kupatila. U trenutku kada sam otvorila vrata kupatila na istim je bio Nikolai koji je očigledno krenuo da pokuca. Ali umesto toga sam udarila u njega i tako, samo u preškiru, završila u njegovim rukama. Pribijena uz njegovo telo, dok sam na sebi imala samo peškir. I preko njega sam osetila toplotu njegovih dlanova na mom donjem delu leđa.

Niko nije ništa govorio. Samo smo ćutali i gledali jedno u drugo. Njegove plave oči su bile zaključane sa mojim zelenim.

Svoje ruke je čvrsto držao na meni. Toliko me je u tom trenutku pribio bliže sebi da sam na svojim grudima mogla da osetim kucanje njegovog srca.

Svoj pogled je odjenom prebacio na moje usne, pa ih vratio na moje oči. Ponovio je to nekoliko puta.

"Neće me valjda poljubiti?" - pomislim.

"Tata, dolazite li?", začujemo glas deteta, koje se približava i odmah se odvojimo jedno od drugog.

Istog trenutka sam ušla u kupatilo, pre nego što bi dete uspelo da me vidi u ovakvom stanju - tehnički gola sam.

Parče tkanine na meni nije odeća. To je peškir i upravo ovakvu me je Nikolai ugledao i držao u svojim rukama.

"Neverovatno!", viknem na samu sebe.

"Da li je ovo uopšte moguće? On je moj šef ovde. Čuvam njegovu decu i ja sam sad... Zašto nisam zaključala sobu?", počnem da pričam sama sa sobom.

Ali opet moram priznati da mi se toplota njegovih dlanova i tela na meni, zaista svidela. Koliko god to možda bilo pogrešno, ne mogu to da poreknem. I da, mislim da sam zapravo želela da me poljubi, što bi se i možda dogodilo da...

"O čemu pričam ja?", upitam samu sebe i udarim se po glavi.

"O čemu ja mislim... Neverovatno Klara, neverovatno!", počnem da kritikujem samu sebe.

"On je tvoj šef i ti čuvaš njegovu decu. To je sve. Ne umišljaj sebi u glavu takve stvari.", kažem sama sebi.

"Jaoj sad i pričam sama sa sobom, počinjem da ludim.", kažem, te teško izdahnem i izadjem iz kupatila, kada se uverim da nikoga nema u sobi.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮