•• 5.deo - "Ljubav na prvi dodir" ••
Pregledam poruku i bacim se na krevet. Otići ću sutra samo zato što mi je potreban taj posao, a njegove reči neću zaboraviti.
Teško izdahnem i ustanem sa kreveta. Pomerim pogled ka prozoru. Već je polako padao mrak. Pogledam u bočicu sa lekovima, koja je bila na stočiću kraj kreveta i odmahnem glavom.
"Ne, nisu ti potrebni, odavno si bolje.", govorio je glas u meni.
"Potrebni su ti. Zbog njih si bolje.", govorio je drugi glas.
Poput andjela i djavola na ramenu. Pridjem noćnom stočiću i uzmem lekove koje ubacim u fioku.
"Dobro sam.", kažem sebi, te se spremim za krevet.
Naravno nisam mogla da zaspim. Vrtela sam se po krevetu i prosto nisam mogla da spavam. Osećala sam neku vrstu nervoze.
Sišla sam dole do kuhinje kako bih popila malo vode,ali sam dole srela Larisu.
"Ne spavaš?", upitam je, a ona odmahne glavom, dok sam ja uzimala čašu i napunila istu.
"Igor je još tu.", kaže nesigurno i nasmeje se.
"Okej, razumem te onda.", izustim, te popijem vodu i krenem nazad u sobu.
"Je l' si popila lek?", postavi mi pitanje, a ja se okrenem opet ka njoj.
"Larisa...", krenem i zastanem kad me njen glas zaustavi.
"Klara, moraš da ih uzimaš.", kaže zabrinuto.
"Ja sam okej, stvarno.", pokušam da je ubedim.
"Zašto onda ne spavaš?", upita me i prekrsti ruke, a ja sklonim pogled u stranu.
"Znam da ti nije lako, Klara, ali ti lekovi su ti potrebni. A znam da si i ti svesna toga.", rekla je i zaobišla me, te otišla nazad u sobu.
•• jutro ••
Izadjem iz kuće i pešaka odem do njegove kuce, s obzirom da mi je auto još uvek na popravci.
Kao i prošlog puta pozvonila sam na kapiju, koja se otvorila odmah, a vrata su se otvorila baš u trenutku kad sam htela da pritisnem zvono na vratima. Ispred mene je stajao on i gledao me je svojim plavim očima.
"Drago mi je da je si došla opet.", kaže, a ja prevrnem očima.
"Došla sam samo zato što su me deca zavolela i zato što mi je zaista potreban posao, ali neću zaboraviti na to da si arogantan idiot.", uputim mu i prekrstim ruke.
"Moje ime je Nikolai. I shvatam da sam pogrešio. Nisam trebao da pričam tako sa tobom.", uputi mi, a ja pomerim pogled u stranu.
"Svejedno o tome si trebao da misliš ranije, Nikolai.", izustim njegovo ime nezainteresovano, zbog čega on prevrne očima.
"Došla si!", viknu deca koja su došla sa sprata.
"Jesam. Vi ste mene mnogo zavoleli?", upitam ih i spustim se do njih, a oni klimnu glavom.
"Hteli smo juče da se igramo sa tobom, ali ti si već otišla.", kažu i naprave tužan izraz lica.
"Sada sam tu. Možemo sada da se igramo.", izustim i oni se osmehnu.
"Prvo treba da razgovaramo o poslu.", izgovori Nikolai, a ja ga samo pogledam i skupim obrve.
"Posao može da čeka. Deca su bitnija.", kažem i zajedno sa njima odem do njihove sobe.
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
YOU ARE READING
"Ljubav na prvi dodir"
Romance- Klara je devojka koja se svaki dan suočava sa novim iznenadjima, a Nikolai će biti njeno najveće iznenađenje. Kada se životi, ovo dvoje potpunih stranaca, sudare na neočekivan način, privlačnost između njih će biti očigledna. Šta će se desiti kada...
