49.deo

161 2 0
                                    

•• 49.deo - "Ljubav na prvi dodir" ••

•• Klara Petrova

"Larisa trudna sam.", bilo je prvo što sam rekla kada sam bukvalno kao padobranac uletela u njenu kuću.

"I zašto to kažeš kao nisi srećna?", upita me, a ja slegnem ramenima.

"Nikoai već ima Alinu i Andrea šta ako ne želi ovo dete? Šta ako ga ne bude želeo? Larisa šta da radim?", počnem da joj postavljam pitanje za pitanjem.

"Da. On ima njih, ali sigurna sam da će želeti to dete. Ne brini Klara.", pokuša da me uteši.

"Tvoj pokušaj da me utešiš nije uspeo.", kažem joj.

"Ne pokušavam da te utešim. Pričam istinu, Klara. Nikolai će želeti to dete.", kaže i obuhvati moje obraze rukama.

"Sve će biti u redu.", izusti.

"Sigurno?", upitam je, a ona klimne glavom.

"Sigurno.", odgovori, a ja tada izdahnem.

"U redu. Reći ću mu sutra.", kažem sa nekim olakšanjem i onda sednem na kauč.

Brinem se. Šta ako zapravo bude rekao da ne želi to dete? Šta ako ga možda blizanci neće prihvatiti? Zašto je ovo toliko teško? Ja mu moram reći. Ali ne znam da li ću podneti to ako kaže da ne želi dete.

"Da li si živa?", začujem Igora i vratim se u realnost.

"Prilično sam živa Igore. I trudna.", rekla sam i pogledala ga. Bio je iznenađen.

"Postajem ujak?", upita me, a ja klimnem glavom.

"Zašto nisi srećna? Zašto ona nije srećna?", upita mene pa Larisu.

"Misli da Nikolai neće hteti to dete.", rekla mu je Larisa.

"Klara, naravno da će ga hteti. Tu ne moraš da brineš.", uputio mi je i seo naspram mene, a onda i Larisa do njega.

•••

Udjem u vilu i odmah odem u kuhinju kod Luize koja se već spremala da krene kući.

"Imam pitanje pre nego što odete.", kažem.

"Naravno mila.", izusti, a ja se uverim da Nikolai nije tu negde i tiho joj postavim pitanje.

"Da li bi možda Nikolai hteo dete sa mnom?", upitala sam je, a ona napravi iznenađeni izraz lica.

"Trudna si?", upita me tiho, a ja klimnem glavom.

"Naravno da bi hteo dete sa tobom. Pa on te voli pobogu, dete milo. Veruj mi da će sve biti u redu. Ne moraš da brineš.", rekla je sa osmehom na licu.

"A deca?"

"I oni će prihvatiti. Oni te već gledaju kao majku. Biće srećni.", uputi mi, te ode, a ja odšetam prvo do dečijih soba.

Oboje su spavali. Polako ih oboje poljubim u glavu za laku noć, kako ih ne bih probudila i odem do naše sobe.

Nikolai se u tim trenutku polako spremao za krevet.

"Mislio sam da ćeš spavati kod Larise.", kaže i pogleda me.

"Predomislila sam se. Igor je došao.", uputim mu, a on klimne glavom.

Da li dau kažem sada ili sutra? Kako da mu kažem? Kako će on to primiti? Zašto se ovoliko bojim?

Sednem na krevet i Nikolai napravi zabrinuti izraz lica kada me ugleda.

"Da li je sve u redu jedina?", upita me, a ja ga pogledam.

"Trudna sam.", izustila sam odjednom i pogled usmerila ka njegovim očima koje su promenile boju.

"Molim?", rekao je Nikolai i seo pored mene.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮

"Ljubav na prvi dodir"Where stories live. Discover now