3.deo

228 6 0
                                    

•• 3.deo - "Ljubav na prvi dodir" ••

"U redu je. Ja ću preuzeti odavde.", izgovori, meni, jako poznati glas i moj pogled se tada sretne sa tim plavim očima.

"Neverovatno!", viknem odmah na njega, a on se nasmeje.

"Pa plavušice zdravo i tebi.", izusti i pokaže mi rukom da udjem u kuću.

"Zadaviću Igora.", izgovorim u prolazu.

"Verujem ti. I ja imam ponekad takvu želju.", kaže, te ja samo prevrnem očima.

"Rekao je da ćeš doći. I da te je citiram 'neka budala udarila' juče i da si zato zakasnila na razgovor za posao.", uputi mi.

"I ta budala sam ja zar ne?", upita me.

"Pa zar nije očigledno?", upitam sada ja njega, a on spusti pogled i nasmeje se u kut usne, dok su mu ruke bile prekrštene na grudima.

Lagaću, ako kažem da mi se takav prizor ne sviđa. U takvom položaju njegove ruke su bile stegnute i svaki mišić na njima se isticao.

Iako je kao osoba jako arogantan, isto tako je i jako privlačan.

"Plavušice, je l' si tu?", upita me sa osmehom na licu, a ja se vratim u realnost.

"Kao prvo ne zovi me tako. A kao drugo naravno da si ti ta budala. To je očigledno. I da zbog tebe sam zakasnila na razgovor za posao juče.", kažem mu i tu stanem.

Njegove oči su dobile neku tamniju boju i baš u trenutku kada je hteo nešto da kaže, pored nas su se pojavila dva mala andjela. Jedna devojčica i jedan dečak. Pretpostavljam njegova deca. Bili su preslatki. Dečak je bio isti otac.

"Tata, Andre dira moje lutkice i baca ih po sobi.", požalila se.

"I ona baca moje vojnike.", branio se.

"A zašto ne uradimo ovako.", kažem im i čučnem dole do njih.

"Tvoje princeze neka budu u nekoj nevolji, a tvoji vojnici neka spasu princeze. I onda se igrajte tako zajedno. Može?", upitam ih, a oni se pogledaju i klimnu glavom.

"Može. Idemo Alina.", kaže dečak i povuče sestru sa sobom, a ja opet ustanem i pogledam u te plave oči. Samo što sada nisu imale tamniju boju kao do pre par minuta. Sada se videla svetlija boja u njima.

"Slatki su.", kažem i pogledam u pravcu gde su otišli.

"Hteo si nešto da mi kažeš malo pre?", postavim mu pitanje, a on teško izdahne.

"Nebitno.", odgovori mi.

"Zaista? Imala sam osećaj da zeliš nešto da mi kažeš. Čak je izgledalo kao da si besan.", izustim i on skupi obrve.

"Zar čovek ne može da priča normalno sa tobom? A Igor je rekao da si fina devojka.", izgovori sa podsmehom, a ja podignem obrve.

"Šta to treba da znači?", upitam ga.

"Verujem da i sama znaš šta znači.", kaže.

"E pa fina sam samo ukoliko ljudi zaslužuju da budem fina prema njima. Ti očiti ne zaslužuješ.", uputim mu drsko.

"Plavušice. Suzdržavam se samo zato što si devojka i što su deca kući. Ali ne testiraj moje strpljenje.", izgovori pomalo besno.

"Ne znam ni zašto sam počela razgovor sa tobom. Kad sam već znala da si arogantan.", rekla sam.

"Ne znam. Ali ni ja nisam mogao da očekujem više od devojke poput tebe. Izgleda da ti kao dete, roditelji nisu pružali mnogo pažnje i ljubavi.", izgovori i tada mi je pukao film.

Odjednom sam mu udarila šamar, da mu je glava odmah otišla u stranu, dok su se meni skupljale suze u očima. Samo sam se okrenula i otišla iz kuće.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮

"Ljubav na prvi dodir"Donde viven las historias. Descúbrelo ahora