Pala je noć, a on ponovo sedi u fotelji, čuje se sablasno šuštanje televizije u mraku. Na televiziji se sada još malkice jasnije videla Ruska zastava ali ju je i dalje nadjačavala "bela buka".
Zvono na vratima se oglasilo, i on je ustao, stavio šešir i otvorio vrata.
Bila je to Eleonora, ovaj put sa koferom pored sebe.
"Zdravo." Pozdravio ju je on i pustio je da uđe.
"Znam da se sve odvija brzo i da ovo neće biti lako ni za jedno od nas, ali moramo zaštititi relikvije, i naše živote naravno.
Izvoli, onde ti se nalazi spavaća soba."
Pokazao joj je on, rukom u kožnim crnim rukavicama. Ušavši u sobu i zatekavši samo jedan krevet, izašla je i pitala ga:
"Ali... gde ćeš ti da spavaš?"
On se nasmeši pod maskom:
"Ja ne postojim. Jednom je filmski junak rekao: Uz veliku moć dolazi i velika odgovornost. Osim što ovo nije film."
On je namestio šešir i seo u fotelju:
"Izvoli, soba je tvoja, raspakuj se. Osećaj se bezbedno."
Devojka braon kose je ušla u sobu, dovukla kofer do kreveta i sela na isti zamišljeno.
YOU ARE READING
"RELIKVIJE DUŠA"
FantasyJedan čovek, i njegova maska su granica da drevne relikvije ne padnu u pogrešne ruke.
