"RELIKVIJE DUŠA"

POGLAVLJE 11

"Znači li to da sam u o-opasnosti?"
Upitala ga je Eleonora brižno, gledajući mu u crnu materiju maske, pošto nije mogla videti oči.
"Naravno da nisi. Neću dozvoliti da se nevinom ljudskom biću nešto desi. Ali mislim da je tvoj dolazak ovde bio loša ideja, ali sada sve i da odeš, samo bi dovela sebe u još veću opasnost."
Ona je gledala u njega, sada tužno:
"Znači ne mogu da se vratim kući?"
On je izdahnuo:
"Možeš ali onda ja moram sa tobom. Arašijevi ljudi verovatno već uveliko tragaju za nama."

"Mislim da treba da odeš kući i porazgovaraš sa porodicom o ovome. Treba da dođeš ovde. Ovde si bezbedna."
Ona je gledala u tepih ispod njih:
"Kako da kažem šta se desilo? Pozvali bi policiju a ja bih bila kažnjena doživotno!"
"Haha, policija ne može ništa da uradi Arašiju i njegovim ljudima, oni su kao jedno sa senkom. Zato i jesmo nindže. Predlažem da se uveče spakuješ i vratiš se. Tvoja porodica će ako dovoljno dugo budeš ovde možda čak i biti ponosna na tebe, sve je na sudbini."
Ona ga je gledala zbunjeno:
"Zašto bi bili ponosni? Zgromili bi me!"
Rekla je.
"Udahni. U redu je razumem te, ali moraš da razumeš da ni ti ni tvoja porodica nećete biti bezbedni ako se ne vratiš ovde. No to je tvoja odluka. Ja te ne teram ni na šta."

Rekaviši to on je ustao, i njih dvoje su zajedno otišli iz skrivenog dodžoa.