On je gledao u napravu, a zatim pogledao u Eleonoru:
"Ko ti je ovo zalepio?"
"Isti oni momci koji su me... znaš već... onda..."
"Da. Znam." On je pogledao ponovo u napravu, a zatim i papirić zajedno sa napravom bacio je na pod i zgazio.
"Zašto si to uradio, šta je to?" Pitala ga je pomalo sramotno ali i zbunjeno,
"To je uređaj za praćenje. Nadajmo se da ga nisi nosila dovoljno dugo, jer ovo mi smrdi na maslo Arašijevih ljudi, a ako su uspeli do sada da te prate, onda znaju gde smo." Objasnio joj je maskirani čovek.
"Dovela sam ih..." Tužno je gledala u pod, pa u masku tog čoveka,
"Žao mi je... tako mi je žao... nisam znala..." Sela je na pod, i odgurnula se skroz uza zid.
On je kleknuo na desnu nogu i gledao je kroz masku:
"U redu je, nisi nindža, a i tvoje poverenje nije prokockano dovoljno da posumnjaš i u najobičnije tapšanje po ramenu." Eleonora je sklupčano, tužno podigla pogled ka njemu,
"Šta ako su već ovde?"
"Možda nisu ovde, ali sigurno znaju gde smo. Ne brini se, sve će biti dobro, i ovo nije tvoja krivica."
"Ma važi...." Rekla je ona ponovo se sklupčavši.
On je ustao i zaputio se ka kuhinji:
"Hajde, sigurno ti je dan bio naporan. Dođi da jedemo."
Zajedno, oni su ušli u kuhinju. Eleonora je sela, a on je spremio uobičajen obrok.
YOU ARE READING
"RELIKVIJE DUŠA"
FantasyJedan čovek, i njegova maska su granica da drevne relikvije ne padnu u pogrešne ruke.
