Na njegovoj televiziji sada se iza "bele buke" i njenog iritantnog zvuka emitovala slika polomljene kapsule u kojoj je bila zarobljena Eleonora. Ta slika bi povremeno imala smetnje u emitovanju.
On je videvši to ustao i otišao po tesene tuge, i stavio ih na leđa. Otišao je do sobe u kojoj je devojka spavala i pokucao na vrata. Odgovora nije bilo, pa je pretpostavivši da ona spava on otišao do zgrade Arašijevog klana.
Besno je otvorio vrata velikog prostora koji je pokrivao stakleni krov. Izvadio je tesen tuge i raširio ga u svojoj levoj ruci.
"Ti. Želiš." Bacio je tesen i rukom ga brzo naveo oko prostora, pobivši nindže koje su čekale u zasedi. Maskirani čovek skupio je tesen, ali ga je i dalje držao u ruci:
"Mene." Rekao je raširivši ruke.
Araši ga je gledao sa svog "trona":
"To nije sasvim tačno. Ja želim nešto što ti imaš, brate."
Maskirani čovek je vratio tesen iza leđa.
"Nevini ljudi ne moraju da stradaju zbog tvoje želje za moći!"
"Pa, morao sam nekako da pridobijem tvoju pažnju brate."
Maskirani čovek je uperivši prst besno poviknuo:
"Mogao si jednostavno da me pozoveš na čaj i kolače da lepo popričamo o tome, nisi morao da ubiješ nevinu osobu!"
Araši se kikotao pod maskom:
"Ali to nije uzbudljivo..."
"Slušaj me ovako. Dvoboj, ti i ja. Sada. Onaj koji ostane živ zadržaće relikvije duša."
Araši se ismejao:
"Ja više volim da te šokiram iznenađenjem..." Kada je to rekao, strelica pod naponom ga je pogodila u leđa, i maskirani čovek pade zatvorivši oči.
YOU ARE READING
"RELIKVIJE DUŠA"
FantasyJedan čovek, i njegova maska su granica da drevne relikvije ne padnu u pogrešne ruke.
