Maskirani čovek namestio je šešir, i ustao.
Ponovo ga je obasjao crni plamen, i on je snažno udario dlanom o zid. Zid je napukao, a kada je maskirani čovek udario o zid još dva puta, zid se potpuno srušio i rastavio u komade raznih oblika i veličina. Držao je ruke u pesnici, i uzdahnuo.
On je pod maskom nakrivio glavu, znajući da Eleonora, i dalje u suzama gleda pravo u njega. Ćutao je nekoliko sekundi, a onda reče:
"Ako ti ikada ponovo budem trebao, sudbina će ti reći gde da me nađeš, a ako me ponovo izdaš, ni sudbina ti neće pomoći."
Te se pretvorio u oblak crnog dima i nestao, zajedno sa relikvijama.
YOU ARE READING
"RELIKVIJE DUŠA"
FantasíaJedan čovek, i njegova maska su granica da drevne relikvije ne padnu u pogrešne ruke.
