"RELIKVIJE DUŠA"

POGLAVLJE 9

On ju je polegao na krevet i iskrckao svoje prste.
"Doobro... ovo će možda malo da zagolica." Rekavši to zatvorio je oči, skinuo rukavicu s' leve ruke i ispružio dva prsta. Kada je otvorio oči one su postale crne, a njega je obasjavao crni dim, no ovog puta sav crni dim koji ga je obasjavao salio se u dva prsta koje je ispružio na svojoj levoj ruci.

On je prišao Eleonori, i samo pipnuo tim prstima njeno čelo, a potom se iste nanosekunde odmakao od nje.

Ona je naglo otvorila oči, njen puls se drastično ubrzao na sekund. Dignuvši gornji deo tela i hvatajući se rukom za srce ona je histerično okretala glavu.
"Mir. Mir.. diši." Rekao joj je on.
I ako u stanju šoka, uspela je da čuje njegov glas i malo se smiri, ponovo legavši na jastuk. Posle par minuta, progovorila je tiho:
"M-mislim d-d-da sam upravo bila... m-m-m-mrtva..."
On ju je marljivo pogledao, ipak ispod maske, brižnije nego inače, ikoga...
"Recimo samo da čak ni ja nisam bio siguran da ćemo se opet videti. Sudbina je htela da tako bude, očigledno si posebna. Stoga zaslužuješ da znaš šta se dogodilo i zašto."
Eleonora ga je pogledala, sa suzama u očima mu govoreći:
"Sećam se... k-k-kapsule...." Zatvorila je oči pustivši suze.
On ju je gledao empatično:
"U redu je. Kapsule više nema, i pobrinuću se da više nikad ne budeš u njoj, nikad."
Ona ga je opet pogledala brišući suze:
"A-ali zašto... zašto se ovo d-desilo?"
"Odspavaj do jutra ako uspeš. Ujutro ću ti sve objasniti." Rekao joj je on pokrivši je mekanim ćebetom braon boje.