"RELIKVIJE DUŠA"

POGLAVLJE 5

Pogledavši na sat, on je rekao devojci:
"Mislim da bi trebalo da ideš. Postoje ljudi koji brinu za tebe."
Eleonora je gledala u masku, s malom dozom straha ali i zabrinutosti,
"Znači... želiš da odem?"
Uzdah ispod maske najavio je odgovor.
"Mislim da bi tako bilo najbolje jer verovatno imaš svoje obaveze."
Ona je polako ustala i odmerila ga od stopala do glave, i lica sa kog se maska nije pomerala.
"Da... tako je..." Rekavši to, oni se zajedno zaputiše ka vratima, on ih otvori, a ona mu reče držeći se za dovratak:
"Hvala... što si me primio... i za... hleb."
Imala je mali osmeh ali on je brzo nestao s njene nakrivljene glave jer nije dobila nikakav odgovor.

On je zatvorio vrata, ostavio svoje noževe od žada među ostala oružja koja je imao.
Pogledao je u pravcu televizije, na kojoj se sada iza "bele buke" i šuštanja mogla nazirati slabo vidljiva slika Ruske zastave.
On je skrenuo pogled sa televizije i izdahnuo. Uzeo je nešto novca i izašao iz stana navukavši poduži crni kaput i šešir iste boje. Kako je hodao hodnikom, ljudi bi se udaljavali od njega, jer su primećivali da ga obuhvata blag sloj crnog plamena, i dima, koji mu ipak ne naudi uopšte. Poput magije... poput.

Kako je on ušao u prodavnicu, svi koji su bili iole nasmejani sada su se uozbiljili. On je pozdravio radnike skidanjem šešira, i krenuo do polica sa hranom. Gde god da bi prošao, bele pločice marketa obasjavala bi crna boja, a gde god bi stao, svetlo koje je tačno iznad njega bi se gasilo. Uzeo je teglu džema, i zaputio se ka kasi. Svi su se sklonili, i on je stavio teglu džema na kasu. Kasirka je zbunjeno i uplašeno gledala u ugašeno svetlo iznad njih.
"Još nešto?" Upitala ga je. Umesto odgovora, on je samo klimnuo glavom za ne, dao novac, pokupio džem i izašao napolje pozdravivši opet sve u objektu spuštajući šešir, ali ne i masku.