Eleonora se i dalje s belim sjajem u očima i obasjana belim plamenom spustila do maskiranog čoveka, ponevši sa sobom njegovu odeću i noževe od žada, koji bejaše u kaseti prostorije u kojoj je ona bila s ostalim nindžama.
Devojka je stavila odeću i relikvije pred njega i dodirnula njegovu masku. Tada je beli sjaj prešao preko njegove maske, i on se oslonivši na svoju pesnicu polako podigao, s jedva ponešto snage.
Ona se udaljila od njega, okrenula se, i sklupčala. Maskirani čovek ispustio je još jedan, ovoga puta izmučen "lavlji uzdah", a zatim je tiho rekao:
"Izdajice." Te se nekako podigavši, obukao nazad u svoje crno odelo, i stavio svoj šešir.
Trosnuo je na pod prostorije, i naslonio se na zid, podigavši glavu:
"Verovao sam ti. A nikome nisam... dugo."
Uzdahnuo je pod maskom.
Mogao je da se čuje samo plač i jecanje.
On je ustao i polako prišao Eleonori, koja se trgla, pokrila lice rukama, i briznula u još veći plač, videvši maskiranog čoveka s' noževima od žada u rukama pred njom.
On je stavio noževe od žada u futrole na leđima, i kleknuo pred nju. Palcem koji je bio prekriven cenom kožom rukavice joj je ubrisao suze ispod desnog oka, a potom joj se približio licem:
"Nemoj... više nikada... da sklapaš dogovore... sa zlim ljudima."
Ona je samo uplakano klimnula glavom brzo, nekoliko puta.
YOU ARE READING
"RELIKVIJE DUŠA"
FantasyJedan čovek, i njegova maska su granica da drevne relikvije ne padnu u pogrešne ruke.
