▪︎》DEREN - SAD: 00:20《▪︎
U sobi je mrak. Televizija šušti poput povetarca, te ta svetlost obasjava mali deo sobe. A obasjava i fotelju na kojoj sedi on, odeven u crno o delo, s crnom kapuljačom, patikama, rukavicama, i pretpostavili ste, crnom maskom. On je tako sedeo i posmatrao televiziju, na kojoj se nije emitovalo ništa osim "bele buke".
Stavio je svoju podlakticu na levu stranu fotelje, i dlanom zahvatio levu dršku.
Ustavši, obukao je kaput ili plašt, šta god da je to njemu predstavljalo. Uz pojas je imao zlatna oružja, u obliku zmije, s naznakama rubina i očnjacima od istih.
To je oružje izgledalo kao drevna relikvija. No on se noseći to hitro zaputio niz ulicu. Ljudi bi ga posmatrali, neki se udaljavali pri prolasku pokraj njega, neki bi ga i fotografisali, ali on nije mario.
Ušao je u lokal, a kako mu je provetrena prostorija pružila potporu crnog plašta, on ga zamače u stranu i kao u žurbi zauze jedno od slobodnih mesta, udaljen od nekolicine gostiju koja je tu bila.
Konobarica pomalo niskog rasta, kratke braon kose i plavih očiju koračala je do jednog od stolova gde je sedelo par mladića s' lancima oko vrata. Pokupila je njihovu pepeljaru i stavila je na tacnu, krenuvši ka njemu, saplela se o nogu jednog od momaka, koja je ispružena namerno.
YOU ARE READING
"RELIKVIJE DUŠA"
FantasiaJedan čovek, i njegova maska su granica da drevne relikvije ne padnu u pogrešne ruke.
