Maskirani čovek namazao je kriške hleba džemom, i rasporedio ih na dva tanjira, potom je jedan tanjir gurnuo pred Eleonoru a drugi privukao sebi.
Njihov obrok prekinulo je snažno grebanje o cevi vodovoda, a on je odmah uhvatio nož od žada na svojim leđima.
"Ovde su, zar ne..." Zabrinuto je rekla devojka. On je ustajavši i prislanjajući se uza zid kraj prozora,
"Da."
On je polako otvorio prozor, i osvrnuo se okolo. Video je samo duboke ogrebotine na cevima vodovoda. Tada je zatvorio prozor:
"Idem da proverim, mislim da je pametnije da pođeš sa mnom." Obratio se devojci.
"Zar nije bolje da ostanem ovde?"
Predlagala je,
"Ne, jer smo oboje mete. U ovoj situaciji razdvajanje je najgora moguća opcija."
Imajući u vidu noževe od žada na svojim leđima, on je šetao noseći šešir i svoje uobičajeno crno odelo, kao i masku. Eleonora je šetala pored njega, pomalo uplašeno, ali se trudila da njen hod izgleda samouvereno.
Izašli su napolje, i maskirani čovek osmatrao je ulicu, a potom i okolne krovove zgrada. Ništa osim blagog povetarca se nije čulo, ni videlo.
"Nema nikoga." Rekla je devojka,
"To ti misliš." Odgovorio joj je on,
"Crveni ne spava." Tada je usredsredio svoju pažnju na krov njihove zgrade, i na mesto s kog je čuo grebanje.
YOU ARE READING
"RELIKVIJE DUŠA"
FantasyJedan čovek, i njegova maska su granica da drevne relikvije ne padnu u pogrešne ruke.
