Maskirani čovek se probudio. Bio je u mračnoj prostoriji, a njegova maska sada je bila jedino što je on imao na sebi. Bio je vezan.
U prostoriju je ušla žena osrednjih godina, braon kose, potpuno odevena u crno.
"Eh... eh... eh... Nije li to tužno." Govorila je hodajući prema maskiranom čoveku,
"Tvoja mala ljubimica te je izdala."
On se smejao pod maskom:
"Navikao sam. Ali hajde, pustiću te da završiš svoj pobednički govor, da čujem..."
Žena je stajala ispred njega, a zatim sela.
"Sve je bio deo mog brilijantnog plana. Ja sam platila gaserčiće koji su podmetnuli konobarici nogu. Ja sam je navela da ode u tvoj stan nakon što si joj dao adresu. Plan je bio da vi imate divnu ljubavnu vezu i da onda smrskam tvoje patetično srce, ali i incident u zgradi je poslužio." Nasmejala se podlo.
Čovek sa maskom na licu samo se zasmejao,
"Hm. Znači sve je bilo laž."
Žena je pritisla dugme unutar prostorije i deo zida se spustio. Iza tog dela zida bio je prozor, iza kog su stojale nindže koje su držale Eleonoru, a pored njih stajao je Araši. Nindže su pokušavale da usmere Eleonorin pogled ka maskiranom čoveku, i ona se opirala u suzama, da bi nindže jednostavno fiksirale njenu glavu u svoje laktove, i rukama joj periodično širili kapke, ne toliko da joj se oči osuše, ali dovoljno da vidi maskiranog čoveka.
Eleonora je posmatrala maskiranog čoveka, a kako je ispred njih bio mikrofon, Araši je progovorio:
"Hajde Ruskinjo. Obrati se svom spasitelju."
YOU ARE READING
"RELIKVIJE DUŠA"
FantasíaJedan čovek, i njegova maska su granica da drevne relikvije ne padnu u pogrešne ruke.
