"RELIKVIJE DUŠA"

POGLAVLJE 3

Vratio se kući, i ponovo seo u fotelju.
Šum televizije bio je jedini zvuk koji se mogao čuti. On je tako sedeo, povremeno bi popio vode ili pojeo krišku hleba, ali većinu vremena provodio je ovako.
Tako otide, popi vode te se vrati i sede u fotelju. Spuštene glave slušao je šuštanje televizije, sve dok se u to šuštanje nije umešalo zvono na vratima. On je polako ustao, i dograbivši noževe od žada, te ih stavivši uz pojas, prišao je vratima i otvorio ih pognute glave.

Uspravivši se, i otvorivši vrata, zatekao je Ruskinju iz lokala u kom je maločas bio.
Gledavši u njegovu masku, pomalo uplašeno je pozdravila: "Zdravo."
On je samo odgovorio pokazujući joj rukom da uđe:
"Strah je majka predrasude."
Ona polako uđe u stan. Po crnim zidovima
Bile su novine i odštampani isečci iz videa sa društvenih mreža koji su prikazivali nemoralno ponašanje prema ženama.
Ona je posmatrala okolo u šoku, ne znajući šta da misli niti šta da kaže. Ipak, on ju je uveo u kuhinju.
"Izvoli damo. Jedem samo hleb, ali bio bih dovoljno osećajan da napravim izuzetak i naručim neko jelo koje bi volela."
Ona je gledala u čoveka s' maskom, polako sedajući na stolicu.
"Hleb je... u redu..." Rekla je zbunjeno ali i uplašeno, zbog celokupnog ambijenta.
On je uzeo jednu od vekni hleba sa stola, a potom i jedan od svojih noževa od žada za pojasom. Vrteći nož u ruci isekao je četiri identične kriške hleba, i servirao ih na tanjir. Tanjir je stavio na sto i pružio ga dami.
"Prijatan obrok."
"Hvala..." Odgovorila je, zbunjeno gledajući u kriške na tanjiru,
"Zar ti.. nisi gladan?" Upitala je drhtavim glasom.
"Ne. Izvoli." Gestikulirao joj je rukom  da slobodno pojede servirani obrok.

Ona je zbunjeno gledala u hleb, zatim uzela jednu krišku i počela da ga jede, i dalje zbunjeno gledajući u njega.
"Da li je ukusan?" Upitao ju je. Ona se načisto pomutila i progutavši zalogaj mu odgovorila:
"..Valjda da, da pretpostavljam..."