"RELIKVIJE DUŠA"

POGLAVLJE 7

On je stao ispred velike zgrade. Na zgradi je bio logo koji je pominjao šanker.
Bez oklevanja, obavijen crnim dimom, on je skočio u vis, a u padu se razbivši prozor uhvatio za pod najvišeg sprata. Podigao se unutra te je sleteo na platformu dočekavši se jednom nogom ispruženom. Mirno je stao.

"Araši..." Rekao je on, i dalje u zagonetnom odelu, s maskom na licu.
"O! Zdravo... brate. Lepo što si navratio."
Poviši mladić s' bradom i metalnim odelom, i kacigom rekao je njemu.
"Gde je?" Mirno je pitao maskirani neznanac,
"Ovo tražiš?" Rekao je mladić u oklopu, sedeći u stolici nalik na tron. Kad to reče sa njegove leve strane se uzdigla kapsula u kojoj je bila Eleonora. Kapsula je bila skoro puna vode, a uvodi su visile dve povelike elektrode. One su bile povezane mašinom koja je na daljinsko upravljanje, tada je mladić izvadio daljinski.
On, neznanac s maskom posmatrao je prizor. Pokazivajući prstom koji je bio u gumenoj crnoj rukavici ka kapsuli, on je govorio obraćajući se mladiću:
"Ako jedan volt prođe kroz to telo, razvaliću kapsulu, izlečiti devojku, vratiti se da te ubijem, i sve to za manje od prosečnog radnog vremena. Tvoj izbor."
Mladić sa trona gledao je njega,
"Ah brate brate... ti si meni uzeo nešto što mi je vredelo... sećaš se..."
On ga je gledao u neverici, i strahu zbog nje.
"Araši to je bila odluka našeg učitelja! Ona je nevina, ne mešaj je u ovo!"
"Kao što rekoh, ti si meni uzeo nešto što mi je značilo. Samo uzvraćam uslugu."