One in a million

Chapter 10

Paris's P.O.V.

"Ne razumem zasto ne zelis da kazes roditeljima?" Lezala sam na trosedu u dnevnoj sobi, dok sam pricala sa Sarah.

"A ti si kao rekla?" Mogla sam osetiti kako prevrce ocima.

"Sarah, imas jos malo 15 godina, i nece ti nista reci" Pokusavala sam je ubediti.

"Nisam te za to zvala. A uostalom u vezi smo od juce"

"A dobro. Kad popustis u skoli, a znam da hoces, saznace da imas decka i onda cu ja morati da smisljam izgovore." Otpuhnula sam.

"Zato te i volim." Srecno je rekla. Nasmejala sam se.

"Kakav je?" Ne znam zasto sam se ovako uzbudila, kao da sam ja nasla prvog decka.

"Prelep." Zamisljeno je rekla. "Alex se zove. Poslacu ti sliku u direct." Bila je uzbudjena dok je pricala o njemu.

"Aha, posalji odmah. Radoznala sam." Nasmejala sam se sama sebi.

"Hocu sekili." Agh.

"Nemoj me tako zvati" Ozbiljno sam rekla.

Sekili to samo ona moze tako smisliti.

"A sto? Bas je slatko..." Kako da ne. "Zove me mama moram ici." Osetila sam kako je prevrnula ocima. "Volim te sis"

"Ja tebe vise." Nasmejala sam se i prekinula vezu.

Ta mala mi toliko puno znaci. Iako je sad vec maltene cura, sad ce 15 godina. Ona ce uvek biti moja malena sekana.

(...)

U najzanimljivijem delu filma prekinula me je zvonjava telefona.

Uspravila sam se u polulezeci polozaj i ispruzila ruku te uzela telefon.

"Halo" Lenjo sam rekla.

"Probudio sam te?" Cula sam poznat glas sa druge strane.

"Justin?" Namrstila sam se. "Odakle ti moj broj? I ne, nisi me probudio."

"Sta mislis?" Osetila sam kako se vragolasto nasmejao.

Oh, Chris. Jadan si sutra.

"Znala sam. Ubicu ga." Vec smisljm plan.

"Ok, ja te na sudu ne branim." Prevrnula sam ocima.

"Zasto zoves? Gledala sam film i sada nemam pojma sta se desava... Koliko je sati uopste?" Okretala sam glavu u potrazi za satom.

"18:13" Prekinuo me je njegov glas. "Zovem te da ti se izvinim sto sam onako reagovao danas
Ne znam sta mi je bilo. Iznervirala si me." Nasmejala sam se. Mogla sam zamisliti kako sedi u sobi i ovo govori. Sladak je.

"Sve je u redu." Ponovo sam legla. "Osim moje jakne, koja je bila jaako tanka za ovo vreme." Prisetila sam se koliko sam se smrznula cekajuci bus.

"Oh, ako se prehladis, ja cu te grejati i pomoci da ozdravis." Verovatno bi mi namignuo da ne pricamo preko telefona.

"Nema potrebe za time." Prevrnula sam ocima. Moram prestati ovo raditi.

"Ako bude potrebe, tu sam" Opet sam prevrnula ocima. Vec me bole oci. "Vidimo se Paris." I prekinuo je.

Vidimo se?

Sta je ovo znacilo? Ok.

Opet telefon. Stisnula sam zelenu tipku te je povukla preko celog ekrana.

"Ko se meneeee setio?" Razdragano sam rekla.

"Zovem te poslednjih 20 minuta ali je gospodjica zauzeta." Zivcano je rekla. "Sa kim si pricala?"