One in a million

Chapter 19

Paris's P.O.V.

"Zapravo, Paris" pogledao me je znacajno.

"Molim?"

"Imam jednu molbu za tebe. To jest, treba mi tvoja pomoc oko necega." Stavio je laktove na kolena i pogledao me znacajno.

''Oko cega?'' Namrstila sam se.

Ko zna sta oce? Mislim, nije kao da mu mogu verovati. Ko zna sta mu sve moze pasti na pamet.

''Vidi, malo je komplikovano, ali stvarno mi treba tvoja pomoc.'' Izdahnuo je.

Uf, sad je jos teze. Malo je nervozan, i to me cini napetom jer stvarno nisam sigurna o cemu se radi.

''Molim te?'' Tuzno me je pogledao.

''Prvo mi reci o cemu se radi, ne mogu ti garantovati da cu pristati.''

''Uf, komlikovano je, moras me pazljivo slusati, jer je ovo stvarno bitno'' zagledao se u mene. Zapravo cela njegova pozornost je bila prebacena na mene.

Slusala sam sta je govorio, medjutim iskoristavala sam priliku, te posmatrala njegove crte lica, jer retko kada imam priliku to raditi. Pomislio bi da sam cudna, ili jos gore poceo bi se umisljeno ponasati, o tome kako je on lep pa ga gledam.

Ali stvarno jeste lep, prelep. I da, mnogo lepsi od svih onih sinoc, iako su oni bili pravi komadi. Ali dosta toga u vezi sa Justinom mi je sumnjivo.

''Vidi, pre nekih mozda mesec dana, nisam siguran tacno koliko'' rukom je objasnjavao ''me je jedan rodjak, vise kao drug zamolio da dodje kod mene ovde i bude 2-3 dana, treba nesto, nem' pojma'' Namrstio se i on sam, pokusavajuci se setiti zasto.

''Dobro. Kakve to veze ima sa mnom?'' Skupila sam obrve.

''Paris'' Kako lepo zvuci kada on to kaze. ''Nemoj me prekidati, saslusaj me'' malo strozije je rekao. Samo sam klimnula glavom. "Naime, tek skoro sam shvatio da ga ne mogu dovesti kuci, zato sto tu imam dosta stvari, koje bi on mogao pronaci i ne daj Boze prijaviti me policiji"
Ne zelim ni da pomisljam sta sve ima, kad bi ga ovaj mogao prijaviti.

"A tvoj stan? Onaj u kome smo bili?" Prosla sam rukom kroz kosu upitno ga gledajuci.

Bezobrazno se nasmejao na kratko zbog moje recenice pre nego sto je nastavio. "Zapravo, i tu ima dosta stvari, koje..." Pokusavao je naci pravu rec. "Pa koje, ne bih trebao koristiti"

Hiljadu misli mi je proslo kroz glavu. Kakve stvari? Mozda pistolj i sve sto ide uz to?

Progutala sam knedlu na samu pomisao da ga je upotrebljavao.

Razmisljala sam jos o tome sto bi mogao kriti, dok sam gledala u njega. Tada mi je kao neka lampica sinula, te mi je srce preskocilo jedan otkucaj, pre nego sto je nastavilo ubrzano da lupa.

Da ne krije drogu? Progutala sam jos vecu knedlu, te pokusala odvuci misli sa toga.

''Okej, i kako ti ja tu mogu pomoci?'' Jedva sam nekako zbunjeno rekla.

''Ako bi mu dozvolila da bude ovde tih 2-3 dana, a ti budi u mom stanu onom ili ne znam. Molim te?'' Delovao je ozbiljno. Ne mogu da verujem sta me pita.

''Izvini, ali...'' Prosla sam rukom kroz kosu. ''Nije da ti ne verujem, ali stvarno ne bih se usudila na tako nesto.'' Zagrizla sam donju usnicu.

Izdahnuo je duboko. ''Platicu ti Paris, to je najmanji problem. Dacu ti koliko god hoces''

Okej, ovo je difinitivno granica. Mrzim osobe poput ovakvih. Ima para na izvoz. Btw zaradio ih je nelegalnim poslovima, i onda misli da njima moze podmicivati svakog.