One in a million

Chapter 29

-Nedelju dana kasnije-
Paris's P.O.V.

"Jesi li sigurna da zelis da uradis ovo?" Nina me je nesigurno upitala.

"Da li ti imalo licim kao da se dvoumim?" skupila sam obrve.

"Ne, ali opet..." prekinula sam je.

"Sta mislis zasto sam pozvala tebe, a ne Helenu ili Kate. Dobro znas da bi one odmah odustale kada bi cule ideju, ali ti ne." uhvatila sam je za ruku. Klimnula je glavom.

"Vidi Nina" pogledala sam je u oci. "Nemam sta da izgubim."

"Da imas." rekla je. "Tvoje prijateljstvo sa Ellie."

"Oh, ono je odavno izgubljeno" odmahnula sam glavom te se nasmejala.

"Spusti glavu" tiho sam prosaputala te se sagnula.

"Daj mi telefon" dodala sam.

"Ne mogu da ga nadjem" dodala je.

"Tise, cuce nas" pomerila sam grancicu i list koji je uporno leteo u moju kosu.

"Evo ga" ispruzila sam ruku te uzela telefon.

"Kreni" uzela sam Ninu za ruku te krenula tiho, na prstima ka ulazu u Ellie-nu zgradu iz koje je izasla pre koji sekund.

Dosli smo do njenog stana.
Uzela sam kljuc, te otkljucala stan. I dalje ne mogu da verujem da mi je dala kljuc svog stana i bila mi neprijatelj u isto vreme.
Tiho smo usle jer nisam zelela da neko proverava ko je unutra. A i, Ellie bi se svakog casa mogla vratiti u slucaju da je zaboravila nesto.

"Mislim da je spremila sta ce obuci veceras. I znam gde to stoji. Dodji." povukla sam Ninu u Ellinu sobu.

Bingo!

Tu je okacena stajala kombinacija za veceras.

Neka ova misija pocne.

Pitate se kako smo dosli do ovoga, i sta cemo uopste da uradimo?

-Flashback- (2 days before)

Sedela sam na kaucu dvoumeci se da li da ucinim sledeci korak.

Sa Justinom se nisam cula jos od onda i lagala bih kada bi rekla da me nije malo povrdio. Mislim mogao je kasnije nazvati i proveriti da li sam ok...

Zar ne?

Ili eventualno poslati porukicu tipa "jel' sve u redu?"

Ali dobro, bar sam shvatila da mu nije stalo. Ne znam ni zasto sam ocekivala da jeste.

Sa mamom sam se pomirila, i ona je shvatila da je sve sto govorim istinam s obzirom da mi se Ellie od incidenta nije javila.