One in a million

Chapter 14

Paris's P.O.V.

Izasla sam iz ogromne zgrade zvane fakultet i krenula ka autobuskoj stanici. Mrzelo me je ici autom jutros. To jest, spavalo mi se pa sam imala osecaj da cu se slucajno slupati sa nekim ili nesto. Pa cisto da ne bih rizikovala.

Kretala sam se pravo gledajuci ljude oko sebe. Svi su nekako bili smoreni i iznervirani. Verovatno zato sto je ponedeljak. Medjutim ja nisam, imala sam nekako visak energije.

Mozda je razlog za to bila i pesma koju sam slusala trenutno. Kada cujem tako neku muziku imam potrebu da zaigram uvek. Medjutim, ne zelim da s blamiram na sred ogromne ulice.

Dosla sam do semafora, te sa grupom od 1000 ljudi presla put. Covece kakva guzva. Inace 2 sata poslepodne je. Onima koji su zaposleni zavrsava se smena, nekima se zavrsava predavanje. Nekima pocinje skola. Uglavnom, guzva je ogromna.

Dosla sam do stanice te stala u mesto cekajuci bus. Danas je bas suncano. Izvadila sam slusalice iz usiju te ih spakovala u torbu. Udahnula sma duboko i nastavila razgledati billboard-e. Samo da mi vreme sto brze prodje.

Okrenula sam totalno glavu od autoputa i nastavila ih razgledati. Sad mi se ide u shopping, mozda bih se mogla posle sa Ellie dogovoriti. Osetila sam vibraciju u ruci te sam otkljucala telefon. Poruka.

From Justin:

Okreni se. Kasnije ces mi zahvaljivati sto sam ovako dobar ;)

Okrenula sam se iste sekunde te ispred sebe ugledala metalik mercedes i njegov osmeh.

Protegao je desnu ruku toliko da mi otvori vrata.

''Udji.'' Kratko je rekao i udobno se namestio na svoje mesto ponovo.

Sela sam u auto i zatvorila vrata.

''Gde zelite da vas odvezem, Vase visocanstvo?''Pogledao me je na kratko dok mu je maleni osmeh zaigrao na usnama.

Zelim kuci. Medjutim kada bih rekla kuci, zvucalo bi glupo, zar ne?

Mozda je namerno upitao na ovaj nacin nadajuci se da ne kazem kuci.

''Ovaj put Vi to izaberite.'' Namignula sam mu i tek onda shvatila sta sam rekla.

Bas me briga sada. Kajacu se sutra.

Iznenadjeno me je pogledao te se bezobrazno nasmejao.

''Oh, ja bih sa tobom posetio mnoga mesta.'' Sada je on meni namignuo.

Nasmejala sam se ironicno i odlucila ne odgovoriti na ovo.

''Pa, kako si, jel' ima nesto novo?''

''Nema nista.'' Slegnula sam ramenima. ''Uglavnom.'' Ukljucila sam radio. ''Kod tebe?''

''Nema.''

''Kako si me prepoznao?'' Skupila sa obrve. ''Mislim, bila sam ti okrenuta ledjima.''

''Pa, recimo da sam dobro zapamtio tvoje telo.'' Pogledao me je na kratko pre nego sto je pogled vratio na cestu.

Namrstila sam se cudno. Nisam znala dal' da se nasmejem, onako posteno ismejem na ovo ili da ostanem skroz ozbiljna.

Samo sam odmahnula glavom, ni jedna od ove 3 opcije nije dosla u obzir.

''Zanimljivo.'' Klimnula sam glavom i uvukla usne. Glasno se nasmejao.

''Ovo ti je novo auto?''

''Ne... Imam ga vec pola godine.'' Slegnuo je ramenima.

''Prilicno kratak period...'' Otpuhnula sam.

''Zavisi.''

''Da li znas zasto Chris nije danas isao na predavanje?'' Podigla sam obrve.