One in a million

Chapter 28

Paris's P.O.V.

"Izvini, Paris" spustila je glavu te su joj se suze nakupile u ocima.

"Da li mislis da jedno obicno izvini moze da promeni cinjenicu da si krila od mene nesto sto bi moglo da promeni moj ceo zivot?" progutala sam knedlu.

Mozda sam delovala bahato prema njoj, jer sam sve izgovorila derajuci se.

Ali samo sam bila povredjena. Volim je, i ovo boli. Ne mogu opisati kako se sada osecam.

"Paris, nemoj mi to raditi. Volim te" uzela je moju ruku. "Ti si mi kao sestra" dodala je.

Istrgnula sam ruku i lupila joj samar.

Razgoracila je oci. Nije ocekivala da sam spremna na to. O itekako jesam.

Povredila me je.

"Ellie, da li si svesna da nisi lagala samo mene. Vec i moju mamu, citavu moju porodicu. Hvala ti na tome. Hvala ti sto si ucinila da ti verujem da te zavolim. Hvala." Bukvakno sam jedva izgovorila sve ovo uzela svoj fon te krenula van iz stana.

Usla sam brzinom svetlosti u imenik i izabrala mamin broj.

"Hej Paris" srecno se javila.

Nisam nista izgovorila vec sam samo ispustila par jecaja.

"Paris, sta je bilo? Brines me" moglo se osetiti u njenom glasu kako se zabrinula.

"Mama" smrcnula sam, nisam mogla nastaviti.

"Paris, sta je bilo?"

"Bila sam kod Ellie i zvonio joj je telefon" udahnula sam duboko. "I procitala sam da je zove Luke. Bez razmisljanja sam se javila posto je ona bila u wcu..."

"Sta?" mama me je prekinula.

"Zapoceo je razgovor i tada sam shvatila da je to on" i opet jebene suze.

"O moj Boze Paris"

"Mama, zamisli kako se osecam.....Ona mi je najbolja drugarica"

"Sigurno postoji objasnjenje ljubavi" pokusala je ostati smirena, ali se po glasu videlo da nije.

"Kakvo objasnjenje mama?" proderala sam se. "Prevarila me je. Nije ovo film pa da iza svaceg postoji obajsnjenje. Ovde nema, ovo je izdaja. I Z D A J A" svako slovo sam naglasila posebno. "Izvini mama, samo, sjebana sam..." nisam se trebala na njoj istresti.

"Ja ne verujem da bi Ellie tako nesto uradila tebi bez razloga. Znam koliko te voli. Uradila bi sve da te izvuce iz svakih gluposti i da budes dobro"

"Zasto je branis?" proderala sam se. "Zar je toliko tesko da shvatis da me nikada nije volela."

"Volela te je i voli te i dalje" ne razumem zasto je brani.

"Mama, jel s tobom sve u redu?" u neverici sam je upitala.

"Postavicu ti jedno pitanje i moras mi odgovoriti, kasnije se nemoj ljutiti"

"Ha?" namrstila sam se. "Ajd dobro moze" progutala sam knedlu.

"Sta je Luke rekao? Mislim jel bilo u vezi tebe nesto?" kao da je znala sta cu odgovoriti, bar je tako delovalo.

"Jeste, u vezi mene" progutala sam knedlu.

"Eto, vidis. Sad mi reci sta" ovoga sam se plasila

"Ne mogu" slegnula sam ramenima. Ne mogu joj to reci. I ona je rekla da se drzim podalje od Justina. Milion puta je to rekla.

"Paris, odmah mi reci" povisila je ton.

"On..." zapocela sam i zatvorila oci. "Rekao joj je da je Justin prenocio kod mene i da mi kaze da ga se klonim." oci su me zabolele od stiska i pritiska koji sam vrsila na njih.